Đukić: Jezgro bankarskog sistema Srbije veoma stabilno

Đukić: Jezgro bankarskog sistema Srbije veoma stabilno

BEOGRAD – Građani su ove godine više štedeli u dinarima nego u devizama, zato što su kamate bile veće nego na depozite u stranim valutama, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić ocenivši da je jezgro bankarskog sistema Srbije veoma stabilno.

Đukić je precizirao da je “jezgro bankarskog sistema stabilno, jer se kod 10 najvećih banaka, po visini bilansne sume, koeficijent adekvatnosti kapitala kreće od 15 do čak 40 odsto, imajući u vidu da je propisani minimum 12 odsto”.

Razlog za veću štednju građana u dinarima su visoke kamate koje su se kretale i do sedam odsto godišnje na oročene dinare kod nekih domaćih banaka, kao i zbog toga što je dinar oslabio između 0,5 i 0,6 odsto prema evru i drugim devizama, u odnosu na prošlu godinu, rekao je Đukić Tanjugu povodom predsojeće Nedelje štednje.

Građani pažljivo prate i reagovanje NBS na deviznom tržištu koja interveniše prodajom ili kupovinom deviza da bi očuvala stabilnost kursa, dodao je.

Đukić je ukazao i da građani prave procenu kako i gde štedeti i na osnovu miljea u kome žive, a to su niska inflacija ispod dva odsto, aranžman s MMF-om, kojim se država obavezala da će održavati inflaciju na niskom nivou, zatim stabilan devizni kurs i uravnotežiti javne finansije, odnosno prihode i rashode budžeta.

Što se tiče kamate na deviznu štednju, Đukić je naveo da se ona kreće od 0,5 do jedan odsto na oročeni evro godišnje i tu najveću kamatu daju dve banke sa većinskim domaćim kapitalom – Komercijalna i AIK banka. Ali, imajući u vidu da na kraju treba platiti porez od 15 odsto na prihod od kamate na oročenu deviznu štednju, gradajni se zbog toga odlučuju da depozite drže po viđenju, računajući da zbog eventualne krize ta sredstva budu što pre dostupna, smatra on.

Odgovarajući na pitanje kojim kriterijumima građani treba da se rukovode u odlučivanju u koju banku da polože svoju štednju, Đukić je rekao da je jedan od tih kriterijuma “koeficijent adekvatnosti kapitala”, koje građani mogu proveriti na internet stranicama svake banke i za to ne treba posebno ekonomsko obrazovanje. Na sajtovima banaka postoje izveštaji o poslovanju, koji se objavljuju šestomesečno i ukoliko je koeficijent adekvatnosti kapitala veći od  propisanog minimuma od 12 odsto, onda je ona sigurnija za štediše, objasnio je profesor Ekonomskog fakulteta.

Kod 10 najvećih banaka u Srbiji, po visini bilansne sume, koeficijent adekvatnosti kapitala se kreće od 15 procenata do čak iznad 40 odsto, što je slučaj kod AIK banke, a pet najvećih banaka je grupisano oko proseka od oko 21 odsto, što je jako dobro i garancija je da je jezgro bankarskog sektora vrlo stabilno, ocenio je Đukić.

Na pitanje šta je razlog pada kamata na dinarske depozite i kredite u odnosu na prošlu godinu, Đukić je rekao da su monetarne vlasti Srbije uspele delimično da utiču na pad kamata na dinarske kredite snižavanjem referentne kamatne stope NBS, koja je  trenutno 4,5 odsto, a krajem prošle godine iznosila je osam procenata.

“Nažalost, količina kredita koja se vezuje za referentnu kamatnu je jako mala. Srbija je visoko evroizovana zemlja, jer je 75 do 80 odsto kredita i kreditnih aranžmana je vezano za evro i treba se suočiti sa tom činjenicom koja će još dugo egzistirati na ovim prostorima”, kazao je sagovornik Tanjuga

Đukić je predočio da su kamate na neke dinarske kredite, koji su interesantni građanima, osetno smanjene, ali je to još daleko od kamata koje se nude u evrozoni i primetio da smo se najviše približili zoni evra po kamatama na stambene kredite.

Što se tiče privrede, gde kreditna aktivnost stagnira već treći mesec uzastopno, Đukić je istakao da kreditna aktivnost i ne može da raste ako imate stagnaciju privredne aktivnosti i ako ne postoji tražnja za izvoznim kreditima koji jedini mogu povući rast privrede. U Srbiji se, posle recesije na početku godine, predviđa rast privrede od plus 0,5 odsto, ali pritom treba imati u vidu da je domaća privreda imala veliki pad posle prošlogodišnjih poplava, tako da je imala nisku početnu bazu za rast, primetio je Đukić.

“Pad kamatnih stopa za dinarske plasmane stanovništvu biće prisutan i dalje, velikim delom zato što pada životni standard i zbog toga što vrlo mali broj njih želi kredit, iako su kreditno sposobni”, ocenio je Đukić i primetio da banke najviše nude i realizuju kredite za refinansiranje, ukoliko su kamate niže od onih po kojima su se građeni prethodno zadužili.

Zamoljen da prokomenatriše zašto banke radije svoj višak likvidnosti plasiraju  u državne hartije od vrednosti, nego u kredite privredi, Đukić je primetio da se banke samo ponašaju tržišno, ocenjujući da je osnovni razlog pad privredne aktivnosti, velika dugovanja i nenaplativi krediti realnog sektora.

Zbog toga deo banaka ne želi više da ulazi u još veće rizike plasirajući kredite privredi koja ih teško vraća, tako da im je sigurnije da višak plasmana ulažu u državne zapise, vodeći računa, između ostalog, o stabilnosti prikupljene štednje, zaključio je Đukić.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *