Uljana repica najbolje prebrodila sušu

Uljana repica najbolje prebrodila sušu

Stručnjaci i paori u severnom Potisju jedinstveni su u proceni da im je ove sezone suša zagorčala život.

Na preko 90.000 hektara u atarima opština Ada, Senta, Kanjiža i Čoka, koje pokriva Poljoprivredna stručna služba Senta, kod svih prolećnih useva prinosi će biti umanjeni preko 50 odsto, što je konstatovano i na tradicionalnim Danima polja jesenjih useva, a na takmičenju orača “Senćanska zlatna brazda” koje je održano osmi put ukazano je da nedaće nastavljaju da prate ratare.

– Ova je jedna od težih godina u regionu severnog Potisja u poslednjih godina, poput 2012. Za nijansu je bolje, još se procenjuje smanjenje prinosa, ali je iznad 50 odsto. Ono što je dodatni problem to što se suša nastavila i tokom avgusta meseca pa poljoprivrednici nisu u mogućnosti kvalitetno da pripremaju setvu ozimih useva – predočava stručni saradnik PSS Senta Duško Kenđur.

U PSS Senta konstatuju da mogućnosti za navodnjavanje u pojedinim atarima postoje, ali jedan od ključnih problema je snabdevanje energijom, jer i tamo gde postoji navodnjavanje obavlja se korišćenjem dizel goriva, što je najskuplja varijanta, pa prema rečima Kenđura, pitanje je na kom nivou je isplativo.

– Onog momenta kada se lokalne samouprave i resorno ministarstvo odluče da se počne sa elektrifikacijom atara, ubeđen sam da će površine pod veštačkom kišom zauzeti značajno veće površine – kaže Kenđur.  

Kenđur dodaje da je veliko interesovanje za setvu uljane repice, sa kojom su paori ove sezone ostvarili najbolje rezultate, ali da je otežavajuća okolnost na pragu setve je što nema padavina. U regionu severnog Potisja površine pod uljanom repicom se iz godine u godinu udvostručavala pa je u 2017. godini bila zastupljena na oko 5.000 hektara.

– Ima velikog interesovanja, jer poljoprivrednici koji su sejali uljanu repicu uvećavaju površine zavisno od kapaciteta svojih gazdinstava, a i oni koji je nisu imali u plodoredu upuštaju se u tu proizvodnju – kaže Kenđur.

Ervin Kobrehel iz Sente veli da je zbog suše, ali i svih nevolja što su se nakupile, sezona katastrofalna, prinosi su jako šaroliki i umanjeni. On obrađuje oko stotinu jutara zemlje pod pšenicom, uljanom repicom, suncokretom, kukurzom, a da je od šećerne repe odustao zbog propasti senćanske Šećerane “TE-TO”.

– Tridesetak godina smo se bavili šećernom repom, lane je bilo dosta problema sa logistikom pa smo umesto šećerne repe na 20 jutara sejali uljane repice. Pokazale se kao najbolja ove sezone, jer zahvaljujući tome što je u pitanju jesenja setva mogli smo postići solidne prinose od 1.700 do 2.200 kilograma po jutru. Otkupna cena je bila oko 40 dinara za kilogram, što daje solidan prihod, ako se ima u vidu da na ostalim kulturama skoro ništa nam neće ostati zbog suše– kaže Kobrehel.

Pored umanjenja prinosa usled nedostatka padavina i nemogućnosti navodnjavanja na većim površinama, dodatni problem predstavlja što se suša nastavila i u avgustu, pa poljoprivrednici nisu u mogućnosti da pripremaju setvu ozimih useva, kaže Dule Kenđur iz PSS Senta 

Braća blizanci Premislav i Miroslav Grujin iz Bogaraša objašnjavaju da zajedno obrađuju preko 200 hektara, da su uobičajeno od prolećnih useva sejali kukuruz i suncokret, od jesenjih pšenicu i uljanu rešicu, a prinos je kod svih useva slabiji.

– Berbu kukuruza još nismo počeli, ali je daleko slabiji nego lane, suncokret je solidno podneo sušu, međutim i tu je podbačaj oko 30 posto. Pretprošle godine smo uljanu repicu sejali prvi put i ovo nam je bila druga sezona, prinos je bio dobar i zadovoljni smo i cenom. Do pre dve godine bili smo veliki proizvođači sirka metlaša, međutim, bilo je krize jer nismo mogli da ga prodamo dve godine, nemamo ga više na lageru, a da smo znali da ćemo ga u međuvremenu prodati, možda bi ga i ove sezone sejali, mada je za ubiranje sirka najveći problem naći sezonsku radnu snagu i skupa je– veli Premislav Grujin.

Njegov brat blizanac Miroslav napominje da je dobro i lakše što su složni i rade zajednički.

– Radimo prema dogovoru, ali i kako ko stigne. Meni češće zapadne vožnja traktora i oranje, a Premislavu vožnja kombajna. U sezoni setve, nege useva, žetvi i berbi ima dosta posla, a pošto nemamo stoke zimi može da se predahne oko paorskih peći – kaže Miroslav Grujin.

Njihov rođak Jovan Grujin iz Bogaraša ove godine na oko 100 hektara ima dosta različitih useva: ječam, pšenicu, sirak metlaš, suncokret, kukuruz i šećernu repu.

– Godina je katastrofalna – konstatuje Jovan Grujin. – Pšenica i ječam su kako-tako i rodili, ali je ječam koji je najbolje rodio imao cenu ispod svakog minimuma 14,50 diara. U jesenjoj berbi umanjenje prinosa je veliko, a za berbu sirka metlaša problem je radna snaga, a nema je jer su ljudi otišli u inostranstvo tako da nema nadničara. Lane sam imao sirak na 60 jutara, pa smo malo smanjili površinu na 40, upravo zbog radne snage. Bilo je prošle godine problema i sa plasmanom jer rod zbog neke bolesti nije bio prvoklasni tako da smo ga prodali na domaćem tržištu po 70 eurocenti, a prethodnih godina je cena išla i do 90 evrocenti. Ove godine je manje posejanog sirka, a pošto je rod ekstra kvaliteta nadamo se da ćemo cenom nadoknaditi ono što smo prošle godine izgubili, posebno ako se otvori tržište Turske gde se najviše izvozi.

Geza Kovač iz Malih Pijaca napominje da su početkom juna imali kišu koju drugi nisu dobili, pa imaju malo bolji rod, ali da je i to slabo.

– Silirali smo duplo veće površine po kukuruzom nego što je uobičejeno, da bi obezbedili dovoljno hrane za farmu krava muzara. Zajedno sa sinovima Zoltanom i Ištvanom obrađujemo oko stotinu hektara i kao kod drugih na ovom terenu najbolje smo prošli sa uljanom repicom jer je prosečan prinos bio rekordan dve i po tone po jutru. Velike vrućine su se loše odrazile u proizvodnji mleka koja je zbog toga podbacila za petinu. Na muži imamo 62 krave, a sa junicama i bikovima na govedarstkoj farmi imamo oko 130 grla. Najteže će biti onim stočarima koji zbog suše ne mogu da obezbede dovoljno sopstvene stočne hrane – predočava Geza Kovač.

Suša odnela 80 odsto roda kukuruza

U selu Mali Pesak kod Kanjiže, koje ima oko 120 stanovnika, ima pet većih farmera i više manjih koji se bave mlečnim govedarstvom i tovom junadi, a Endre Šorš ukazuje da je zbog peskovitog zemljišta suša uzela 80 odsto roda kukuruza.

– Ne znam šta će biti sa raspoloživim stočnim fondom, jer u našem malom selu ima oko 700 krava muzara. Hrane će biti za mesec ili dva, jer je kukuruz podbacio, malo ima dateline i silaže, ali zbog toga što Šećerane u Senti ne radi već drugu kampanju, ne znam da li će biti mogućnosti da kupimo repin rezanac, ili će biti skupo ukoliko ga i bude iz udaljenijih šećerana. Oni koji nemaju dovoljno sopstvene hrane su već počeli prodavati muzare klanicama i dobijaju evro za kilogram žive vage, što je ispod cene i dodatna je propast – smatra Endre Šorš.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *