Uterivači ako kupe banku ne mogu da rade šta hoće

Uterivači ako kupe banku ne mogu da rade šta hoće

Otkup i prodaja kredita i drugih bankarskih potraživanja građana agencijama i sličnim organizacijama, koje se time bave u drugim zemljama u Srbiji nije dozvoljena.

Po našem Zakonu o zaštiti finansijskih usluga banke mogu da ustupaju ova potraživanja jedna drugoj ali ne i agencijama, fondovima i sličnim institucijama. Narodna banka Srbije ne namerava da to dozvoli, međutim, ako to ne može da se ozakoni na velika vrata možda bi moglo na mala. Koliko se čuje u čaršiji jedna od agencija, koja se u zemljama Evropske unije bavi ovim poslom, sprema se da kupi banku u Srbiji. Tako bi se pojavili kao ispravni kandidat za preuzimanje kredita koje bankari vode kao nenaplative. Kupovina banke u Srbiji ne može se obaviti bez dozvole NBS pa zato tek ostaje da se vidi šta će se naredne godine dešavati na tom planu.

Bankarima bi kolege, koje su spremne da uz diskont otkupe  potraživanja koja su teško naplativa, dobrodošle. Preciznije, banke su spremne da uz diskont prodaju potraživanja – često je to i polovina sume odobrenog kredita, jer im je i to lakše nego da se za manje sume tuže sa klijentima. Kada bi se takvo potraživanje našlo u novoj banci, a koju je preuzela agencija,  ona bi mogla to na naplati. Za klijente banaka je bitno da uslovi koje su potpisali prilikom sklapanja ugovora o kreditu ne mogu biti nepovoljniji. Oni bi mogli biti čak i blaži, ali tu je i mogućnost prinudne naplate. Agenciji koja bi sada bila banka isplati se da se sudi i prinudno naplaćuje kredit koji se ne vraća, jer ga je kupila uz doskont.

Ukupna dugovanja građana koncem prošlog meseca bila su 791,42 milijarde dinara. Građani nisu u stanju da izmire 11 odsto obaveza prema a tu je malo preko 73 milijarde dinara.Suma nije velika, ali banke za svaki dinar ili evro kredita koji je u docnji moraju da izdvoje obaveznu rezervu. To je poseban teret za banke koji ne posluju pozitivno na našem tržištu, a takvih je od ukupno 30 na našem tržištu osam.

Građani, čiji bi se krediti našli u portfoliju ove kupljene banke, vrlo brzo bi se suočili s prinudnom naplatom. Za mnoge građane to bio mogao da bude finansijski slom. Kod nas nije donet zakon o ličnom bankrotu, koji bi bio kakva-takva zaštita. Koliko bi to bilo rešenje za ova potraživanja profesor s Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović kaže:

– Taj zakon nije lako kreirati. Veliki broj kredita koji su u docnji dat je klijentima pre nekoliko godina. Ako bi se na njih primenjivao novi propis morao bi da se donese leks specijalis. Većina klijenata banaka koja se zaduživala na početku tranzicije, u vreme kreditne ekspanzije u Srbiji, nije bila svesna da može doći u situaciju da ne može redovno da vrati preuzetu obavezu. Pre nego što se i donese zakon o ličnom bankrotu treba prvo naparaviti neku vrstu socijalnih karata, odnosno treba videti u kakvom su materijalnom položaju  građani koji ne otplaćuju kredite. Takav zakon treba vrlo pažljivo koncipirati.  Dužnici koji su debelo zašli u docnju  možda bankrot vide kao spas. Međutim, moraju da znaju, i pre donošenja zakona, da je to za njih novi trošak. Svaki bankrotirani dobija staratelja i tako je u zakonima svih zemalja. To, pak, nije volonterska funkcija  i usluge finansijskog staratelja se naplaćaju. Primerice u Crnoj Gori dužnik već na početku saradnje daje staratelju 500 evra, a tu su i drugi troškovi tokom dovođenja bankrotiranog u podnošljivu finansijsku situaciju.

D.Vujošević

Film koji nećemo gledati

Naravno, ceo problem mogle bi da reše i banke i da otpišu  deo  kredita, koje svakako teško mogu naplatiti. Ali u tom domenu ceni se svaki dinar ili evro. Zato bi ovde mogla da važi izreka – taj film nećete gledati.

Za one koji nisu u docnji, ali im vraćanje obaveze predstavlja problem najbolje je da se posavetuju sa službenicima banke kojoj kredit vraćaju. U toj situaciji dobre su šanse da im banka odobri mirovanje, refinansira kredit  i tako pomogne i sebi, ali i njima.Najviše problema dužniici imaju kod vraćanja stambenih i keš kredita.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama