Uvoz smanjuje 70 dozvola

Uvoz smanjuje 70 dozvola

Privlačenje investirora u oblasti energetike. Cilj: povećanje energetske nezavinosti kroz gasnu interkonekciju sa Bugarskom.

Da bi energetika Srbije zaživela, naša zemlja treba da izda investitorima čak 70 energetskih dozvola za rad u narednom periodu. Najveći projekti, koje će Evropa delom finansirati, jesu gasna interkonekcija sa Bugarskom, dalekovodi u regionu, ali i termoelektrana Kostolac B3, za koju sredstva stižu iz kineskog kredita. Glavna ideja jeste da se kroz investicije smanji uvoz energenata koje Srbija nema – nafte i gasa.

Misija Evropske energetske zajednice u našoj zemlji je privlačenje investicija i integrisanje tržišta u zemljama Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji, kažu u ovoj ustanovi.

– Cilj energetske zajednice je da omogući saradnju između snadbevača energetskih resurasa na Zapadnom Balkanu – kaže Simon Uzunov, predstavnik Energetske zajednice Evrope. – Zapadni Balkan je malo tržište i pogođeno ekonomskom krizom, a veliki proizvođači energije imaju monopol i svaka vlada ima svoje prioritete u energetskom sektoru. Zato je neophodno da se izdaju energetske dozvole potencijalnim investitorima, u čemu prednjači Srbija gde je potrebno izdati 70 dozvola.

Ovako veliki broj dozvola za rad u energetici govori i o brojnim projektima koji Srbiju čekaju u narednih dve do tri godine.

Privatni kapital vodi

Iako je najavljeno da će se graditi više od 300 malih hidroelektrana u Srbiji, za koje je raspisan javni poziv za investitore, za tri godine nijedna elektrana na vodi nije zaživela. Problem su, između ostalog, i dozvole. Istovremeno ih daju opštine, ali i “Srbijavode”. Tako ulagači koji žele da grade hidroelektrane izgube šestomesečnu dozvolu dok dobiju papirologiju!

– Energetski sektor u našoj zemlji treba da se razvije kroz smanjenje zavisnosti od uglja, na čemu Evropa insistira – objašnjava Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. – U okviru tog posla, Srbija ima brojne obaveze, sa smanjenjem emisija štetnih gasova. Tu je i, za nas još delotvornija, tendencija smanjenja zavisnosti od energetnata koje moramo da uvozimo, a to su nafta i gas.

Prvi projekat koji je na papiru urađen, a traži realizaciju, jeste izgradnja i sakupljanje novca za gasnu interkonekciju Niš – Sofija, kojom ćemo spojiti trasu sa Bugarskom. Tu su i dva dalekovoda, koja treba da povećaju energetsku snagu i povežu regionalno tržište struje. Radi se o dalekovodu Pančevo – Rumunija, i trasama prema BiH i Crnoj Gori. Svi ovi poslovi iziskivaće i – veliki broj dozvola, pa je neophodno ubrzati papirologiju.

Na energetske dozvole zapravo najviše čekaju – rudari. Računica Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj govori da je u Srbiji u 2013. godini bilo 135 aktivnih dozvola za istraživanje, a investitori su za deset godina uložili 300 miliona dolara. Kada bi se tri odsto dozvola za istraživanje pretvorilo u upotrebne dozvole za rudarstvo, moglo bi da se otvori pet novih rudnika.

Vetar još čeka Zakon

I dok se čeka da Srbija zaradi od ulaganja u rudnike i termoleketrane, naša zemlja verovatno neće moći da zadovolji zahteve EU za proširenje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

Zainteresovani inevstitori koji žele da prave vetroparkove u Srbiji nemaju problema sa energetskim dozvolama, većina ih je već nabavila jer je to uslov za dobijanje građevinske dozvole – objašnjava Ana Brnabić iz Srpskog udruženja za energiju vetra. – Ono što je nama problem jesu državne garancije da će kupovati struju.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *