Velike kompanije uzimaju malo zajmova

Velike kompanije uzimaju malo zajmova

Kredita aktivnost u Srbiji je spala na niske gane. Od početka godine, po podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, beleži se skroman rast od 3,1 odsto i ukupna suma je 2.215,8 milijardi idnara. Slika je još tužnija kada se pogledaju podaci kod privrede, dok se preduzetnici još kako-tako drže pa je tu notiran porast od 4,6 odsto od početka godine do kraja oktobra, odnosno rast od preskromnih 0,1 odsto u prethodna dva meseca, i ukupna suma je 46,8 milijardi dinara. Kod većih kompanija slika je alarmantna: od početka godine zabeležen je pad od 0,7 odsto. U oktobru je kreditna aktivnost baš usporila te je, računato prema septembru, pad 1,7 odsto. Ukupno je 31. oktobra suma bila 1.383,49 milijarde dinara. Samo mesec ranije iznosila je 1.470,87 milijardi. Pad kredita datih kompanijama povukao je naniže i kreditnu aktivnost u celini za prethodna dva meseca, i to 0,8 odsto. Razloge za to stručnjaci vide u visokom nivou nenaplativih kredita i činjenici da su banke pronašle sigurnije izvore prihoda.

Bez rasta kredita nema ni bržeg razvoja. Preduzeća mogu dobijati novac od fondova i agencija pod uslovima povoljnijim nego od banka. Ipak, kreditna aktivnost banaka je nezamenjiva, posebno ako planiramo da naredne godine ostvarimo veći privredni rast nego ove.

O tome šta je uticalo na to da ovde zabeležimo pad finansijski stručnjak Nenad Gujaničić kaže:

– Kod banaka koje posluju na našem tržištu prisutan je visok nivo NPL-a – nenaplativih zajmova – ističe naš sagovornik. – To je razlog što su banke veoma obazrive kada klijenitma odobravaju nove zajmove, odnosno one su u toj oblasti pooštrile kriterijume. Te nove, strože kriterijume, očigledno malo kompanija može da ispuni pa otuda i beležimo pad u toj oblasti.

Gujaničić objašnjava da bi povoljniji investicioni ambijent doprineo povećanju kreditne aktivnosti u tom segmentu. Pod povoljnijim ambijentom smatra se i niži nivo NPL-a. Zato bi banke trebalo da rade na njihovom smanjivanju.

Ekonomski stručnjak dr Danijel Cvjetičanin smatra da banke nisu preterano zainteresovane za odobravanje kredita. Naprotiv, oni su za njih u ovom trenutku izvor rizika zbog visokog nivoa NPL-a.

– Prošla su vremena klasičnog bankarstva, da tako kažem, odnosno vremena kada su banke živele od prikupljanja depozita i davanja kredita – objašnjava Cvjetičanin. – Danas se one daleko više oslanjaju na razne provizije koje naplaćuju pa na kupovinu državnih hartija od vrednosti i prihoda koje ostvaruju po tom osnovu. Tu su zatim da prate investicije većeg obima koje idu pod državnom kapom. Sve su to poslovi sigurniji od kreditiranja.

Dr Cvjetičanin objašnjava da će, ako se tako nastavi, preduzeća morati da se finansiraju iz sopstvenih izvora ili da to pitanje regulišu s partnerima u poslovanju. Tu je i opcija obezbeđivanja novca putem akcijskog kapitala, agencija i fondova.

Izvesnu dozu ohrabrenja daje to što pada docnja kod kompanija: na kraju 2015. bila je 19,3 odsto, a sada je 13,3 procenata.

Izvor: Dnevnik/ D. Vujošević

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *