Šverceri zgrnu 400 miliona evra

Šverceri zgrnu 400 miliona evra

Budžet Srbije svake godine, po podacima Poreske uprave i Ministarstva finansija, izgubi gotovo 400 miliona evra u sivoj ekonomiji, što znači da je oko 30 odsto ukupne ekonomije u sivoj zoni.

Akcize na duvan, alkohol i gorivo, osim poreza, donose najveće prilive u budžet i zbog toga je sprečavanje šverca te robe došlo u žižu aktivnosti Vlade Srbije i ministarstava unutrašnjih poslova, pravde i finansija u borbi protiv sive ekonomije.

Vlada je u leto 2014. objavila odlučnu borbu protiv sive ekonomije i od tada je, sudeći po svakodnevnim informacijama o zaplenama proizvoda prilikom pokušaja njihovog iligelnog unosa u zemlju, postigla značajne rezultate u sferi sprečavanja šverca akcizne robe. Od početka 2014. do oktobra 2015. godine, po podacima Poreske uprave, podnete su 524 krivične prijave za krivično delo nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda. Zaplenjeno je više od 110 tona duvana i preko 500.000 paklica cigareta.

U oktobru 2015. doneta je i prva presuda za šverc duvana, kada je Specijalni sud osudio Senada Plojovića na dve i po godine zatvora zbog udruživanja radi vršenja krivičnog dela krijumčarenja, kao i na novčanu kaznu od milion dinara zbog šverca cigareta. Tom odlukom suda, od okrivljenog je oduzeto ukupno 7.500 paklica cigareta bez akciznih markica.

Ipak, od 2014. do oktobra 2015, po podacima Poreske policije, čak dve trećine krivičnih prijava zbog nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda je odbačeno, a dodatni problem stvara i sporost u rešavanju predmeta. Poreska policija je, radi prevazilaženja tih problema, targetirala izmenu člana 176 Zakona o poreskoj administraciji, s ciljem da se uz onoga ko prodaje švercovanu robu, krivična prijava podnosi i protiv onih koji je nabavljaju radi stavljanja u promet.

Specijalizacija sudija i tužilaca

Ministarstvo pravde je stoga iniciralo pred Vladom Republike Srbije donošenje Strategije istraga finansijskog kriminala, čiji je jedan od oblika i siva ekonomija. U sklopu podizanja kapaciteta srpskog pravosuđa, planirana je i specijalizacija sudija i tužilaca za određenu vrstu krivičnih dela – finansijski kriminal, krivična dela protiv privrede, koruptivna krivična dela, putem dodatnih edukacija, kroz Pravosudnu akademiju i posebne programe.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *