Vinogradari Fruške gore sanjaju staru slavu

Vinogradari Fruške gore sanjaju staru slavu

 Ne teku potoci vina u Sremskim Karlovcima, kao što mnogi misle. I nema turista toliko da sve vino popiju i traže još. Istina je – vino ne curi, ali kaplje!

Ali se od toga niko od nas neće obogatiti. Mi, Živanovići, zasladimo priču medom, koji se iz naših košnica vrca već 150 godina, pa dobijemo idilu sastavljenu od meda i vina i nju nudimo turistima i posetiocima našeg podruma, laguma i muzeja. Verujte da prolijemo mnogo znoja, da je potrebno znanje i velika upornost da se održimo na tržištu – priča nam Borko Živanović, vlasnik Vinarije „Živanović“ u Sremskim Karlovcima i ukazuje da su putevi stare slave fruškogorskog vinskog puta još uvek grbavi i puni prepreka da bi omogućili da Sremski Karlovci i druga vinogradarska i podrumarska mesta na Fruškoj gori postanu veći i ugledniji proizvođači vina i da privuku goste koji će najveći deo tog vina popiti u podrumima i ambijentu centra srednjovekovne srpske duhovnosti i prelepe planine koja se, iznad Dunava, izdiže iz ravnice.

Vinogradi su blagodet Fruške gore i jedno od najznačajnijih vinogorja u Srbiji. Prvi čokot je, prema raspoloživim dokumentima i predanjima, još u 3. veku zasadio rimski car Marko Aurelije Prob. Od tada curi vino Fruškom gorom. Nekad više, obično tanjim mlazom, jer je vinogradarstvo i proizvodnja vina mukotrpan posao. A sladak i izazovan! Zato valjda i opstaje. Jeste da je potrebno mnogo umeća, ali trpeza bez vina, bar u ovim sremskim krajevima – i nije baš svečana i ne pruža uživanje, ako se hrana ne zalije rizlingom i drugim vrstama vina.

Ovog vikenda u Sremskim Karlovcima održava se tradicionalni karlovački „Grožđebal“ koji je svake godine prilika da vinari obeleže berbu, ali i ponude vina mnogobrojnim gostima. Berba 2015, prema ocenama stručnjaka ubraja se u dobre. Za razliku od lane, kada uslovi za zrenje grožđa nisu pogodovali vinskim zrnima, ove godine bilo je dosta sunca, a iskustvo i veće površine doprineće da se na oko 250 hektara vinograda dobije i rekordna količina grožđa i vina u poslednje vreme.

Sremski Karlovci su bili centar vinogradarstva u srednjem veku – i pre i posle Turaka. Karlovačka vina su putovala Dunavom i u njima su uživali stanovnici tadašnjih evropskih metropola. Apsurdno je da je vino išlo obično uzvodno. Pešta, Beč, ali i gradovi u Češkoj, Poljskoj, pa čak do Londona tražili su rizling, bermet i ausbruh iz Sremskih Karlovaca. Slava i zarada su bile ogromne. Akovi vina su plovili dereglijama duž Dunava, a ispredale su se priče po kojima su fruškogorska vina bila u rangu francuskih, najbolja u Austrijskoj, a potom i Austro-ugarskoj carevini. Krajem 19. feka filoksera je uništila vinograde, a nove „američke“ podloge za kalemljenje spasle su vinogorje. Sve je, istina, išlo sporo, delatnost je bila zamrla. Nestale su nekadašnje sorte, zasušila burad i pohabane alatke, a zamrla i tradicionalna proizvodnja nekadašnjih, kako bismo danas rekli, brendova.

Fruška gora se nalazi na istoj geografskoj širini kao i čuveni vinski region Bordoa, a u našem institutu decenijama vodimo računa o sortama grožđa koje najbolje uspevaju u ovim našim prostorima – ističe direktor Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima prof dr Zoran Keserović. – Vinske karte mnogih restorana obogaćene su kvalitetnim vinima od sorti grožđa selektiranih kod nas. Za više decenija stvoreno je preko 20 novih sorti grožđa i više klonova talijanskog rizlinga, kao dominantne sorte na Fruškoj gori. To su rezultati napora u obrazovanju, razvijanju naučnog rada i transferu tehnologije.

Prema podacima iz „Vinogradarskog atlasa“ koji su sačinili prof. dr Nada Korać, doc. dr Dragoslav Ivanišević i msc. Darko Jakšić, na Fruškoj gori i njenim obroncima ima 2.100 hektara vinograda, u kojima je na 1.800 hektara vinsko grožđe. Obnavlja se vinogradarstvo, država je davala subvencije, pa je i proizvodnja vina povećana.

Fruška gora, međutim, nije region koji nudi masovnu proizvodnju, a samim tim ima i mnogo teškoća oko sortimenta, kvaliteta proizvodnje i plasmana. Najviše vinograda je na području Šida, Iriga, Sremskih Karlovaca, Beočina… Izvozi se vino i dalje. Količine nisu impozantne, a i cena koja se postiže. Jer, najviše vina prodaje se u rinfuzi pa se u zemljama gde stiže flašira i – najveći deo profita uzmu distributeri.

Filoksera je uništila vinograde na Fruškoj gori krajem 19. veka, a period posle Drugog svetskog rata izbrisao je tradicionalnu proizvodnju malih vinarija. Socijalistički način privrede koji se bazirao na industrijskoj proizvodnji bio je nemilosrdan prema privatnom sektoru. Ostali su samo mali posedi i mali podrumi koji su tavorili, a često i propadali.

Sremski Karlovci su decenijama bili poznati po karlovačkom rizlingu, ali samo na prvi pogled. Niti postoji takva sorta grožđa, niti je vino proizvođeno u Karlovcima. Vino je pravljeno prvo u Novom Sadu, onda u Petrovaradinu, pa čak i Zemunu, a grožđe od kojeg se dobijao karlovački rizling bilo je – talijanski rizling! Ta sorta, i danas rasprostranjena na Fruškoj gori, kako se navodi u dokumentima, nastala je početkom 20. veka od autohtonog „grašca“.

Predanje kaže da su u vreme Austrougarske monarhije vinogradi u Sremskim Karlovcima pripadala veleposednicima iz svih krajeva carevine. Odatle su dolazili i stručnjaci za orezivanje, prskanje vinograda i pravljenje vina. Rezači vinograda često su, kada završe posao kod veleposednika, čekali danima lađe da ih prevezu. Onda su ih lokalni, sitniji vinogradari pozivali da ne dangube, već i da i njima orežu loze. Karlovčani su te vinograde vremenom prozvali talijanski, a i grožđe je vremenom postalo – talijanski rizling.

Karlovačka vinska priča je veličanstvena. Bermet je navodno pronađen u olupini Titanika i kažu da je bio zvanično vino u vinskoj karti na prvoj i jedinoj vožnji tragično završenog putovanja nesrećnog broda. Čaše i flaše karlovačkih vina ispijane su u eminentnim lokalima i restoranima Pešte, Beča, Pariza, Njujorka i vaskolikih svetskih metropola. Ovde su se razvila i odomaćila dva specijalna desertna vina. Bermet i ausbruh.

Za prvi zlobnici kažu da je nastao poput nekih poznatih svetskih marki i da su prosečnom ili loše napravljenom vinu bili potrebni dodaci da bi ga poboljšali. Pelin, karanfilići, cimet, vanila i još nekoliko tajnih dodataka u takvom vinu, stvorili su carsku kombinaciju. Na dvoru Marije Terezije pio se bermet na svečanim i tajnim sedeljkama, a specifičnom aromom osvajao je sve više i više poklonika. Posle Drugog svetskog rata bermet je nestao, a njegova ponovna proizvodnja ponovo je počela tek pre tri decenije. Karlovački bermet uvršten je u proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, ali se čini da nedostaje organizovana promocija. Čak petnaestak prozvođača proizvodi ovo desertno vino, ali mu sigurno nedostaje zajednički nastup i na domaćem i na inostranom tržištu. Ali i akcije koje bi ovo vino uvrstile u državne i kompanijske protokole!

– Drugo vino koje je specifikum Sremskih Karlovaca je „ausbruh“ – kaže legenda karlovačkog vinogradarstva i pčelarstva Žarko Živanović. – To vino se pravi tako što se običnom, stabilizovanom vinu dodaju bobice grožđa koje nekoliko meseci odstoji u posebnim uslovima i dobije zelenu plesan. Onda se to mulja, pa odležava, cedi i stabilizuje. To vino su naši preci zvali sušak. Sve do skora se mislilo da je on dobio naziv po suvom grožđu koje se dodavalo u vino. Ali, do pojave penicilina, služio je za lečenje tuberkuloze koja je ovde bila rasprostranjena i to su naši preci koristili kao lek za tešku bolest.

Ausbruh je kvalitetno vino i ne pije se u svakakvim prilikama. Pristaju mu samo najsvečanije večere i ručkovi. U Sremskim Karlovcima jedva da povremeno ima dva, tri proizvođača, ali bi moralo da se povede računa da ovaj proizvod može da bude izuzetan izvozni artikal.

– Imamo 17 vinarija koje proizvode vino i primaju goste – kaže direktorka Turističke organizacije u Sremskim Karlovcima Jasmina Beljan Iskrin. – Želimo da stvorimo uslove da obogatimo turističku ponudu i da s hranom, kuglofima, suvenirima i drugom ponudom, plasiramo vino kroz degustacije i direktnu prodaju, kako bismo pomogli našim vinarijama da povećaju promet i održavaju i razvijaju proizvodnju. To je i najefikasniji način prodaje, jer kupci dolaze „na noge“ i u dobroj atmosferi koja se tom prilikom stvara, imaju sklonost –  da više potroše. Zato nastojimo da unapredimo ponudu da gosti ovde dolaze na ručkove, večere, degustacije i da se, u kratkim obilascima, upoznaju s našim znamenitostima. Sremski Karlovci

Kiseli kupus i vino

Legenda kaže da je prvi kiseli kupus kišeljen s crvenim vinom iz Čerevića. Počelo je to jako davno kada je kuhinjska so bila skupa, a vino jeftino. Danas se vino pije, a od kiselog kupusa prave jela koja se slažu s vinima iz Banoštora, Beočina i Čerevića. Banoštor je jedan od centara vinogradarstva i podrumarstva. Imaju šest vinarija, a hvale se da im sunce ogreje grozdove dva puta. Jednom direktno, a drugi dan preko odsjaja zraka iz Dunava pored kojeg se vinogradi nalaze!

 

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *