Visoka stopa oporezivanja brana novom zapošljavanju

Visoka stopa oporezivanja brana novom zapošljavanju

Iako će konačna odluka o promeni/povećanju minimalne cene rada biti doneta za mesec dana, već sada se može reći da je izvesno da će poslodavci okupljeni u Uniji poslodavaca Srbije prihvatiti da se ona poveća, ali ne u procentu koji traže sindikati. Oni insistiraju na tome da se smanje stope poreza i doprinosa na zarade kao uslov da povećaju zapošljavanje.
Po anketi koju je Unija poslodavaca Srbije sprovela među svojim članstvom, 63 odsto spremno je da zaposli više od jednog radnika, dok bi 30 odsto broj zaposlenih povećao za jednog, a uslov za to je smanjenje stope poreza i doprinosa na zaradu. Samo sedam odsto poslodavaca izjasnilo se da smanjenje stope poreza i doprinosa ne bi imalo nikakvog uticaja na zapošljavanje novih radnika.
Zbog takvih rezultata, UPS smatra da novog zapošljavanja neće biti zbog visoke stope oporezivanja rada jer poslodavci upravo u tome prepoznaju jedan od glavnih uzroka neformalne zaposlenosti i jedan od glavnih elementata neformalne ekonomije. Zato, tvrde, zarad većeg zapošljavanja i ekonomskog reda, Srbija mora zbirno sniziti poreze i doprinose na zaradu. Dodatni problem, ukazuju poslodavci, predstavlja nepostojanje progresivnog oporezivanja rada, pa nema preko potrebnog rasterećenja niskih zarada.
Takođe, neophodno je targetirati sektore u kojima broj zaposlenih raste, a kao primer navodi se tekstilna industrija, i dodatno smanjiti opterećenje zarada u tom sektoru ili značajno povećati neporezivi deo zarada. Poslodavaci tvrde da bi takve mere neminovno dovele do novog zapošljavanja i povećanja konkurentnosti naših kompanija u tom sektoru, ali i smanjenju sive ekonomije jer veliki broj krojača radi od kuće i tako se nalazi u sivoj zoni.
Srbija s niskom stopom zaposlenosti, koja iznosi 52,1 odsto, visokim nivoom neformalne ekonomije, kao i s 20.000 zaposlenih koji primaju minimalac i još 50.000 radnika koji su prijavljeni na minimalnu zaradu, vapi za rasterećenjem privrede, ističu u UPS-u. U toj poslodavačkoj organizaciji napominju da radnici koji su prijavljeni na minimalnu zaradu, na koju se plaćaju porezi i doprinosi, od gazde dobijaju zapravo veću platu, ali resto dobijaju na ruke jer je tako dobro i radnicima i poslodavcima, a zbog toga loše prolazi država. UPS se godinama bori protiv takve vrste nelojalne konkurencije i smatra da je jedan od ključnih puteva koji vode ka njenom smanjenju – povećanje neoporezivog dela zarada i progresivno oporezivanje zarada.
Domaći poslodavaci u Srbiji mogli bi zaposliti nove radnike i time doprineti smanjenju ukupne stope nezaposlenosti, ali traže da im država u tome pomogne. Smanjenjem stopa poreza i doprinosa rasteretili bi se troškovi rada svakog poslodavca i otvorila mogućnost za novo zapošljavanje, a veći obuhvat naplate poreza neutralisao bi pad prihoda u buyetu zbog nižih stopa. Tako bi, smatraju poslodavci, država ipak dobila prihode na koje računa, samo bi način njihove preraspodele bio drugačiji i to tako da bi doprineo većem zapošljavanju, a novozaposleni bi davali državi i svoj deo kolača od zarade.

Kapital traži najbolje uslove poslovanja
U većini razvijenih evropskih zemalja, oporezivanje rada, odnosno dohotka i kapitala, bili su među perifernim oblicima prikupljanja buyetskih prihoda tokom proteklog veka. Međutim, ukazuje UPS, globalizacija svetske privrede, a pogotovo povećana mobilnost kapitala, omogućile su odliv kapitala i ekonomske aktivnosti u zemljama u kojima postoje bolji uslovi poslovanja, pre svega manje oporezivanje kapitala i rada. To je stvorilo snažan pritisak ka povećanju konkurentnosti privreda pojedinih zemalja, pre svega snižavanjem oporezivanja kapitala, a zatim i oporezivanje rada.
Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *