Visoke provizije banaka za plaćanje karticama, uskoro novi zakon

Visoke provizije banaka za plaćanje karticama, uskoro novi zakon

Visoke međubankarske naknade za korišćenje platnih kartica ograničavajući su faktor za bezgotovinska plaćanja, ocenila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, najavljujući donošenje odgovarajuće zakonske regulative kojom će se te provizije regulisati.

“Narodna banka Srbije pripremila je Nacrt zakona kojim će se regulisati provizije za plaćanje bankarskim karticama i koji će se naći pred Skupštinom Srbije”, rekla je Tabaković.

Guvernerka je poručila bankarima da ne mogu samo da gledaju kako da postojeće sopstvene troškove, u uslovima nižih kamata i nižih prihode, nadomeste “novom dovitljivošću i izmišljanjem novih troškova”. Napomenula je da je vreme da banke shvate gde se nalaze i da svoje izvore sredstava usklade sa realnošću i potrebom da nastave da postoje.

Prema njenim rečima, digitalizacija donosi nove tehnologije, nove učesnike na tržistu, uči korisnike novim tehnologijama, što ima potencijal da izmeni aktuelni finansijski sektor.

“Digitalizacija donosi i izazove u vidu sve veće nebankarske konkurencije u nečemu što se tradicionalno zove bankarski posao, dok pred NBS, pored infrastrukturnih, stavlja i regulatorne i bezbednosne izazove”, rekla je Tabaković. Guvernerka je podsetila da NBS radi na uvođenju instant plaćanja koja će se obavljati sedam dana u nedelji i da će omogućiti najsavremeniju infrastrukturu, dok je na pružaocima usluga da osmisle za korisnike brzo očitavanje na kasi i bezbedan i jeftin servis.

U Evropskoj uniji će ove godine preko interneta biti prodato robe i usluga u vrednosti od preko 600 milijardi evra, pri čemu oko 20 procenata elektronske prodaje čini odeća, a najbrže rastuća prodaja je isporuka hrane koja je tokom ove godine skočila za 34 posto. Elektronska trgovina danas čini 20 odsto ukupne trgovine u EU, a očekuje se da će do 2020. dostići polovinu ukupnih transakcija.

U Srbiji je, na tom planu, zapažen trend povećanja broja transakcija, ali se smanjuje vrednost pojedinačne kupovine. Naime, u prošloj godini je obavljeno četiri miliona kupovina preko interneta, ali se procenjuje da je manje od milion ljudi kupovalo onlajn. 

Srpsko tržište elektronske trgovine raste godišnje 20 odsto, ali polazi od veoma niske osnovice. Građani Srbije preko interneta više kupuju iz inostranstva nego na domaćem tržištu.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama