Visokih kamata rado ćemo se sećati

Visokih kamata rado ćemo se sećati

Kraj ovog meseca i početak novembra bili su za mnoge štediše kod nas fini dani. Tada je stizao pripis kamata na štednju pa je moglo da se troši malo više. Pri tome su se za devize kamate kretale i do deset odsto, pa je prinos bio itekako dobar. Glavna briga štediša pre nekoliko godina bila je, dakle, kako da im ne promakne reklama banke koja nudi najviši stopu, pa da tamo premeste i dobro ukamate ušteđevinu.

E, takvih briga danas nemaju, a neće ih ni imati. Kamate su se približile evropskim, pa tako za oročenu štednju na dinare banke nude najviše sedam odsto, a najčešće pet, dok je za devizne uloge jedan procenat puna kapa. Štedišama koji žele više od svog novca ostaje da postanu investitori i ulažu u investicine fondove, akcije, štedna osiguranja ili penzione fondove. Ili da razmisle o prebacivanju uloga u inostranstvo.

O tome zašto su banke odustale od privlačenja depozita građana razgovaramo sa profesorom na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Branislavom Živanovićem:

– Bankama bi trenutno najviše odgovaralo da štednje ni nema – tvrdi profesor Živanović. – Moguće je da pojedine banke zbog niskih kamata dožive odliv depozita pa da onda malo podignu stope. No, druge će čak pozdraviti odlazak štediša. Jer, u ovom trenutku štednja je za banke postala vrlo skup resurs. One, naime, pored kamate koje plaćaju štedišama, izdvajaju novac i za rezervacije. Sve više su prinuđene da vode i vrlo fleksibilnu politiku kod razročavanja uloga, a to uvećava rizik i stvara dodatne troškove. Sa druge strane, kreditna aktivnost je na niskom nivou pa banke nemaju potrebe za dodatnim izvorima finansiranja, a pogotovo ne da ih skupljaju kroz štednju. Uprkos ovoj slici očekujem da će stanovništvo nastaviti da štedi u bankama, jer bolje alternative i nema. Može se desiti da ovaj prazan prostor, koje su banke ostavile, iskoriste osiguravajuće kuće spajajući štedne i svoje usluge. Uslovi su tu sada povoljniji, ali drugačiji. Tu kamata na depozite u evrima ide i do pet odsto godišnje, ali za oročenje od tri godine.

Ipak, štednja u Srbiji iz godine u godinu raste. Te 2001, kada je počela štedna ekspanzija, štednja je bila na nivou 350 miliona evra. Danas se ona , ako je suditi po oktobarskim podacima Udruženja banaka Srbije, kreće oko 8,6 milijardi evra. Nije zgoreg podsetiti na to da sada država garantuje za uloge do 50.000 evra po jednom računu u jednoj banci. U nekoliko navrata, kada su banke propadale poput Privredne banke Beograd, Agrobanke ili Razvojne banke Vojvodine, klijenti su na taj način dobili ono što im je zakonom bilo zagarantovano. Međutim, čak i bez te državne garancije ulozi su, bar za sada, potpuno sigurni.

U svakom slučaju, šta konkretno banke nude štedišama ovih dana?

Najvišu kamatu za sada je ponudila Telenor banka, i to za dinare. Za sve uloge po viđenju nudi se stopa od sedam odsto na godišnjem nivou. Kamate se mesečno obračunava i pripisuje. Za otvaranje računa u ovoj banci potrebno je imati otvoren tekući račun. Dalji koraci za otvaranje štednog računa su jednostavni i idu preko Interneta ili mobilne aplikacije.

Kredi agrikol banka nudi, pak, više kamate za štednju u evrima, a to je 0,8 odsto godišnje. Rokovi oročenja su kraći i iznose tri i šest meseci.

Pro kredit banka plasira Špar fleksi oročenu štednju To je kombinacija oročene štednje i one po viđenju. Klijentu je stalno dostupno 50 odsto uloga, novac može neograničeno da dodaje, a kamata se obračunava na osnovu mesečnog proseka. Kod ovog Špar fleksi paketa minimalani iznos početne uplate je 2.000 evra odnosno dolara ili 200.000 dinara. Ovaj paket takođe je dostupan preko e-bankarstva.

Pitanje je i hoće li domaća valuta postati atraktivnija sada kada u ukupnim ulozima učestvuje sa 3,9 odsto.

– Dinarska štednja raste, ali uprkos impresivnim kamatama u odnosu na one kod devizne štednje, ne očekujem da će biti znatnija. Stanovništvo nema mogućnosti da se unapred informiše o mogućim kolebanjima domaće valute i da u hiper kratkim rokovima pređu na devize. Jednostavno, poučeni iskustvima iz prošlošću, nerado će se igrati na polju kursno-kamatnih odnosa – objašnjava nam Živanović.

Inače, zemlje u okruženju van Evropske unije nude kamatu na devizne uloge u evrima od dva odsto. Hoće li to naterati štediše da pređu granicu – to će se tek videti, no izvesno je da će stranci otići. A oni sada u Srbiji imaju uloge u vrednosti od 300 miliona evra.

Anatomija uloga

U bankama u Srbiji ima 4,5 miliona štednih računa. Najviše je uloga do 500 evra, skoro njih 80 odsto. Čak 47 odsto tih depozita oročeno je na godinu dana. U evrima je 91,5 odsto uloga, u dolarima četiri odsto, a u švajcarskim francima 3,7 procenata. Dok naše štediše na evro dobijaju kakve takve kamate, u zemljama evro zone gotovo da ih nema.

Pojedine banke čak naplaćuju negativnu stopu, odnosno ležarinu za novac, ali dr Živanović ipak smatra da nema osnova za to da se u skoroj budućnosti i kod nas pojave negativne kamate na štedne uloge

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama