Vujović obrazložio budžet, rasprava u četvrtak 7. decembra

Vujović obrazložio budžet, rasprava u četvrtak 7. decembra

Skupština Srbije će u četvrtak nastaviti rad raspravom o predlogu budžeta za 2018. godinu.

Ministar Dušan Vujović je obrazložio budžet istakavši da je ambiciozam i razvojni, sa do sada najvećim sredstvima za kapitalne investicije od 128 milijardi dinara.

Do sada najveći budžet za kapitalne investicije

Vujović je izjavio da će Srbija u 2018. imati do sada najveći budžet za kapitalne investicije od 128 milijardi dinara.

Vujović je, obrazlažući predlog budžeta pred poslanicima u Skupštini Srbije, rekao da su u fokusu infrastrukturni projekti, poput  koridora 10 i 11, i da je to važno kako bi se Srbija povezala sa regionom i svetom. “Da svako može iz svog sela da dođe do Evrope”, objasnio je slikovito.

U odnosu na realizaciju u tekućoj godini, investicije će u sledećoj godini prvi put biti 30 odsto veće i iznosiće oko 180 milijardi dinara na nivou opšte države odnosno 128 milijardi dinara na nivou Republike.

“Imaćemo i najveće povećanje plata i penzija koje smo imali ikada u jednoj godini, to je 35 milijardi za plate i 25 milijardi za penzije, što je ukupno 60 milijardi za te namene”, rekao je Vujović u Skupštini Srbije.

U 2018. predviđeno je povećanje plata za 10 odsto u javnom sektoru i pet odsto u administraciji, a povećanje penzija biće pet odsto.

“Obezbeđujemo pravi razvojni budžet za narednu godinu”, zaključio je.

U 2018. deficit pet puta manji od kriterijuma Mastrihta

Planirani budžetski deficit Srbije za 2018. godinu od 28,4 milijarde dinara, činiće 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, što je rekordno nizak nivo i pet puta je manji od onoga koji propisuju kriterijumi Mastriškog sporazuma za zemlje Evropske unije, izjavio je večeras ministar finansija Dušan Vujović.

Ministar je, obrazlažući Predlog zakona o budžetu za 2018. godinu u Skupštini Srbije, rekao da su dobri rezultati koji su ostvareni u ovoj godini stvorili prostor da se za  narednu godini planiraju još ambicionizniji ciljevi kako na planu prihoda tako i na planu rashoda.
On je podsetio da su prihodi za 2018. planirani u iznosu od 1.178 milijardi dinara, a rashodi 1.207 milijardi dinara.

Navodeći da je predlog budžeta rađen na temelju projektovanog rasta BDP-a od 3,5 odsto dogodine, mada, kako je rekao, neki procenjuju da će on biti i veći, Vujović je precizirao da će nominalni iznos BDP-a biti 4.755 milijardi dinara.

U novembru otplaćeno 750 miliona dolara duga, javni dug pada

„Srbija beleži pad udela javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) i prvi put koristi višak fiskalne likvidnosti da bez penala jednokratno otplaćuje dospele dugove, rekao je ministar Vujović.

“U novembru smo otplatili dug od 750 miliona dolara koji više nećemo morati da finansiramo. Veliki deo duga ćemo, ipak, morati da refinansiramo, kao što to radi većina zemalja u svetu”, kazao je Vujović. 

Prema njegovim rečima, naša srednja ročnost duga je takva da otprilike jedna četvrtina duga dospeva svake godine na refinansiranje, a reč je o obveznicama ročnosti dve, tri i pet godina.

“U narodu se kaže ”dug je loš drug”, a ja kažem – da, ako se sredstva loše koriste. Zemlje koje su manje razvijene od Evrope, kao što smo mi, imaju aspiraciju da se priključe toj Evropi, a ako bi išle principom minimiziranja rizika i uopšte se ne bi zaduživale, onda bismo sebe lišili resursa i mogućnosti da hvatamo korak sa svetom i Evropom”, poručio je ministar. 

Objašnjavajući plan zaduživanja za 2018. godinu, Vujović je rekao da je to deo budžeta koji se odnosi na budućnost, koji paralelno sa projektima u obrazovanju, treba da obezbedi bolju budućnost, ne za pet ni za 10, već za 30 i 50 godina.

“Mi sada završavamo za tri godine program koji je trebalo da se završi pre 10 – 20 godina”, istakao je on.

Ministar je naveo da se budžetom za iduću godinu planiraju rashodi na kamate, kao rezultat zaduživanja iz prošlosti, u iznosu od 118 milijardi dinara, što je za 16 milijardi manje nego pre godinu dana.

To smanjenje je, kako je objasnio, omogućila činjenica da su rezultate reformi koje smo sproveli prepoznala međunarodna tržišta, tako da nam je margina na kamatne stope pala sa 550 baznih poena na 130 poena i manje.

“Sada na finansijskim tržištima Srbija može da pozajmi sredstva po kamati od samo 2,0 procenta, a pre četiri-pet godina smo pozajmljivali po stopama od 7,5, osam, pa i 10 posto”, rekao je Vujović.

Privatni i javni sektor takođe osećaju poboljšanje od pada premije rizika zemlje, i njihove kamatne stope su se spustile za polovinu, konstatovao je Vujović, dodajući da je nekadašnji mehanizam subvencionisanih kredita, koji je država koristila da pomogne ljudima – sada izgubio smisao.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama