Za balansiranu ishranu odgovorni i proizvođači i potrošači

Za balansiranu ishranu odgovorni i proizvođači i potrošači

Među prioritetnim oblastima za akciju je i „unapređenje saradnje sa proizvođačima hrane u cilju proizvodnje zdravijih proizvoda – uvođenje mehanizma za smanjenje sadržaja soli i šećera.

Koliko je važno pravilno čitanje i razumevanje nutritivnih deklaracija na prehrambenim proizvodima, naročito u prevenciji gojaznosti, bila je tema druge po redu edukativne radionice u okviru nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“. Nju su, nedavno, organizovali Ministarstvo zdravlja i Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju.

Navođenje nutritivnih i zdravstvenih izjava u Srbiji je propisano zakonom, odnosno stupanjem na snagu Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane sredinom 2018. godine.

Nutritivna deklaracija uključuje podatke o energetskoj vrednosti prehrambenog proizvoda, količini masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli. Ovakvim jasnim i preciznim informacijama o unosu hranljivih materija, nutritivne deklaracije znatno olakšavaju planiranje pravilne ishrane i mogu pomoći u lečenju i prevenciji gojaznosti – istakla je dr Budimka Novaković, profesor Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

Bez obzira na to koliko nutritivno bogat proizvod proizveli, prihvatanje od strane potrošača ostaje imperativ, jer sva istraživanja ponašanja potrošača pokazuju da je ukus jedan od glavnih razloga za prihvatanje i dalje konzumiranje proizvoda.

– Zbog toga svim procesima reformulacije pristupamo vrlo odgovorno, ne praveći kompromise kada je u pitanju bezbednost hrane, i uz visok stepen očuvanja i poboljšanja ukusa – istakla je Dragana Stikić, predstavnik Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije u radnoj grupi za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, koja je pripremala novi pravilnik o deklarisanju. – Odgovornost naše industrije i dalje ostaje da blisko sarađujemo sa vladinim institucijama, javno-zdravstvenim organizacijama, industrijom i raznim društvenim organizacijama, kako bismo se suočili sa izazovima javnog zdravstva koji se najbolje rešavaju kroz zajedničke napore.

Društveno-odgovorne kompanije – „Bambi“, „Koka-Kola“, Dr Oetker, „MARBO produkt“, „Mars“ i „Nestle“, članice Udruženja za prehrambenu industriju PKS, prepoznale su značaj kampanje „Teži ravnoteži“ i pružile podršku u daljem sistemskom rešavanju problema gojaznosti i radu na prevenciji ovog izazova modernog društva – udružile svoje resurse i znanje sa ciljem da podrže Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih Ministarstva zdravlja.

Kako se navodi u Nacionalnom programu, među prioritetnim oblastima za akciju je i „unapređenje saradnje sa proizvođačima hrane u cilju proizvodnje zdravijih proizvoda – razvoj akcionih planova za uvođenje mehanizma za smanjenje sadržaja soli i šećera, ograničenje sadržaja zasićenih masti i eliminaciju transmasti u proizvodima lokalnih proizvođača, kao i sertifikacija hrane u slučaju potrebe“.

Snežana Pantić Aksentijević, rukovodilac Grupe za javno zdravlje Ministarstva zdravlja Republike Srbije, naglasila je da je jedna od aktivnosti Programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih i označavanje i deklarisanje hrane, koji se ovom temom bavi u delu promocije pravilne ishrane tokom života.

Već niz godina sve udružene kompanije sprovode različite aktivnosti koje u potpunosti slede akcije predviđene Nacionalnim programom. Sam program sledi smernice Svetske zdravstvene organizacije, koje su se udružene kompanije već obavezale da prate.

-Kampanja „Teži ravnoteži“ je nastavak ove priče, čiji cilj jeste da pokrene pozitivne promene u stilu života građana i ukaže na važnost pronalaženja balansa u svim segmentima života, a naša uloga kao društveno odgovornih kompanija jeste da nastavimo da sprovodimo svoje aktivnosti sa ovim ciljem, kao i da udruženi delujemo kroz različite zajedničke aktivnosti, kao što je edukacija i povećanje svesti potrošača da vode zdraviji život – ističu u ovim kompanijama.

Osim na prevenciju gojaznosti, aktivnosti kompanija direktno utiču na smanjenje hroničnih nezaraznih bolesti u koje spadaju kardiovaskularne bolesti, dijabetes, od kojih su neke, osim sa unosom šećera i kalorija, direktno povezane sa unosom soli i nekih drugih nutrijenata.

Nutritivno deklarisanje je jedan od načina da se potrošačima pomogne u donošenju boljeg informisanja o njihovoj ishrani. Između ostalog, nutritivno deklarisanje je zakonska obaveza počev od juna ove godine. A, sve udružene kompanije već niz godina na svojim proizvodima pružaju ovu informaciju.

Sve kompanije udružene oko kampanje „Teži ravnoteži“ slede preporuke SZO za unos šećera, koje kažu da unos slobodnih šećera kod dece i odraslih ne bi trebalo da prekorači 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa i shodno tome su se obavezale da će kontinuirano smanjivati sadržaj šećera u svojim proizvodima.

Takođe, slede i preporuke za unos soli, prema kojima potrošači treba da ograniče njen dnevni unos. Cilj koji je SZO postavila do 2025. godine je maksimalno pet grama soli (2g Na) po osobi dnevno. Shodno tome, kompanije se takođe obavezuju da će kontinuirano smanjivati sadržaj soli, kako bi pomogle potrošačima da ostvare taj cilj. Razvijaju se napredna rešenja koja omogućavaju postepeno smanjenje sadržaja natrijuma u hrani i piću, da bi se istovremeno zadržao ukus koji potrošači preferiraju.

SZO u svojim preporukama savetuje i maksimalan unos zasićenih masti – po njima, samo 10 odsto kalorija u ishrani treba da dolazi iz zasićenih masti. Stoga se kompanije obavezuju da kontinuirano smanjuju sadržaj zasićenih masti u proizvodima. Neophodno je i maksimalno smanjiti unos trans-masnih kiselina, naročito onih koje potiču iz parcijalno hidrogenizovanih ulja. Obaveza proizvođača je da eliminišu transmasne kiseline poreklom iz parcijalno hidrogenizovanih ulja, i većina kompanija je usvom asortimanu uspela da postigne ovaj cilj do 2018 godine.

Kada je reč o voću i povrću, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje pet porcija dnevno.

Veličine porcija nisu standardizovane i mogu se razlikovati u zavisnosti od brenda, proizvoda ili proizvođača. To je količina hrane za koju se očekuje da prosečna odrasla osoba konzumira i koja kao takva doprinosi njegovoj ukupnoj ishrani. Na nivou Evrope, nekoliko industrijskih udruženja razvilo je standardne veličine porcija za pružanje doslednih informacija, osiguravajući da se određena hrana ili piće obeleže istom veličinom porcije, bez obzira na brend.

Proizvođači supe preporučuju porciju supe od 250 mililitara, Evropska asocijacija za industriju bezalkoholnih pića takođe je postavila referentnu veličinu porcije od 250 mililitara, dok su se evropski proizvođači žitarica za doručak složili za veličinu porcije od 30 do 45 grama za različite vrste žitarica. Konditorska industrija može ograničiti porcije za jedan obrok na 250 kcal ili manje.

Veličina porcije u gramima ili mililitrima često je dopunjena razumljivim potrošačkim terminima, ako na primer: polovina pakovanja, tri keksa, dve kocke čokolade, jedna čaša, supena kašika i slično.

Navođenje nutritivnih i zdravstvenih izjava je propisano Zakonom, u Srbiji je ovaj propis na snazi od jula 2018. godine. Neophodno je da nutritivne i zdravstvene izjave na proizvodima budu zasnovane na naučnim činjenicama i da predstavljaju proizvod tačno i iskreno. 

Podaci na 100 g/100 ml

Zakonska obaveza je navođenje nutritivnih podataka na 100 g/100 ml – sve udružene kompanije pružaju informaciju i na porciju, kao i procenat referentnog unosa.

Dopunsko navođenje ponovljenih informacija na prednjoj strani pakovanja kao jedan od načina da potrošač napravi informisan, izbalansiran i svestan izbor – dobra volja svakog proizvođača da dodatno na prednjoj strani pakovanja napiše u obliku vrlo jasne tablice unos nutrijenata od javno zdravstvenog interesa (šećer, masti, zasićene masti, so i ukupna energetska vrednost), kako bi svaki potrošač vrlo brzo mogao da prepozna koliko porcija tog proizvoda koji kupuje doprinosi njegovom ukupnom unosu navedenih nutrijenata. Neki od proizvođača odlučili su da idu i korak dalje, pa su te vrednosti označili u bojama semafora (zeleno, žuto, crveno), kako bi se odmah prepoznalo šta taj proizvod donosi organizmu i ukupnoj prehrani.

Reklame nisu za decu

EU Pledge (iz decembra 2009) je dobrovoljna inicijativa vodećih kompanija za proizvodnju hrane i pića da promene način reklamiranja prema deci. Ovo je odgovor prehrambene industrije da koristi komercijalnu komunikaciju kao podršku roditeljima u odabiru pravilne ishrane i zdravog načina života za svoju decu.

Standardi za reklamiranje su stroži, kako bi se osigurala zaštita dece, promovisao zdrav način života i podržali roditelji u svojoj ulozi.

* Nema reklamiranja hrane i pića prema deci mlađoj od 12 godina na TV, u štampanim medijima i na internetu, osim za proizvode koji ispunjavaju zajedničke nutritivne kriterijume (naučno utemeljeni, ispitani i prihvaćeni od strane eksperata koji nisu iz industrije, nevladinih organizacija i EK) ili bez ikakvog reklamiranja prema deci ispod 12 godina.

* Nema komercijalne komunikacije u osnovnim školama, osim gde je to zahtevano od školske administracije u edukativne svrhe.

Neke kompanije idu i dalje i postavljaju interne korporativne standarde koji su stroži od onih koje je definisao EU Pledge. Poboljšanje ishrane dece je zajednički napor i nastavićemo da radimo sa drugima kako bismo obezbedili unakrsni industrijski pristup odgovornom reklamiranju hrane i pića prema deci.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *