Za četvrt veka 600.000 zaposlenih manje

Za četvrt veka 600.000 zaposlenih manje

Ukoliko sve bude išlo po planu, ove godine staviće se tačka na višedecenijsku privatizaciju u Srbiji. U njoj su nestali mnogi veliki srpski giganti, nekadašnji industrijski centri danas imaju prazne industrijske zone, a broj radnika zaposlenih u srpskoj industriji višestruko je smanjen. Prema podacima ekonomiste Ljubodraga Savića, 1990 godine u industriji Srbije  je radilo 1,1 milion ljudi. Četvrt veka kasnije, odnosno danas, srpske fabrike zapošljavaju 430.000 radnika. Koliko je to smanjenje najbolje pokazuje činjenica da je toliko radnika koliko danas ima ukupuno u srpskim fabrika radilo u osam industrijskih centara u Srbiji.

– Toliko radnika je 1990 godine radilo u osam velikih industrijskih centara: Beograd, Kragujevac, Vranje, Subotica, Pirot, Novi Sad i Kruševac. Krajem 2011. godine u tih osam gradova radilo je svega 46.000. Ova činjenica najbolje potvrđuje stav da je srpska industrija u najvećoj meri uništena u procesu srpske tranzicije, naročito spovođenjem katastrofalno lošeg modela privatizacije – smatra profesor Savić.

Malo je primera dobre privatizacije u proteklih četvrt veka, a one koje su uspešno privatizovane novog gazdu dobile su prvih godina procesa privatizacije i to prodajom tendera. Među gigantima koji su uspešno privatizovani, a i danas rade, zapošljavaju i imaju pristojne plate za mnogo manje radnika nego ranije, su cementare, pivare, fabrike duvana, baljaonica bakra i aluminijuma u Sevojnu. Skoro sve ostale srpske fabrike danas ili više ne postoje ili se nalaze među onih 17 čija sudbina treba da se reši do kraja ovog meseca, kada im se skida zaštita od poverilaca. Profesor Savić ne veruje da će neke od njih preživeti odnosno prognozira da će manji deo njih otići u stečaj koji će teško podneti.

Da su izgledi da neka od tih 17 strateški važna preduzeća odu u stečaj, a nakon toga dožive i katanac, realni ukazuje i podatak da je za samo poslednjih godinu dana istu sudbinu doživelo nekoliko velikih giganata poput “Prvog maja” Pirot, IMT, “Želvoz”, BIP, Fabrika vagona, “Vršački vinogradi”, “14.oktobar”, “Budimka”, ”Putevi“ iz Sremske Mitrovice, “Prva iskra” iz Bariča, šest delova “ Prve petoletke”…

– Imajući u vidu načinj na koji je sprovođena srpska tranzicija i naročito privatizacija, nije nikakvo čudo što je većina velikih industrijskih preduzeća doživela propast. Nesporno je da je ponovna industralizacija Srbije zaista potrebna, ali to nije moguće učiniti u kratkom roku i bez ogromnog svežeg kapitala. Industrijalizacija je mnogo složeniji, zahtevniji i rizičniji posao – ocenio je Savić.

Koliko je Srbije potrebna industralizacija ukazuju i podaci da je učešće industrije u stvaranju društvenog proizvoda 1988.godine iznosilo 44,8 odsto, a da je pre tri godine, 2013. , ono bilo svega 20,9 odsto. Profesor Savić ukzauje da je u BDP-u Češke pre četiri godine učešće industrije iznosilo 39,6 odsto dodajući da je za razliku od nas ta država umela da privlači strani kapital, sačuva i unapredi razvoj industrije.

Kada bi se mogli vratiti

Danas je u Srbiji učešće industrije u BDP više nego duplo manje u 1988.godini, ali je zato broj zaposlenih u javnom sektoru nadmašio radnike u industrijskoj proizvodnji. Tako danas u industriji radi 430.000, a pola miliona zaposlenih ima u javnom sektoru. Službenika u državnoj upravi ima 160.000, u obrazovanju radi skoro 133.000 i još je oko 164.000 uposlenih u zdravstvu i socijali. Bez javnih preduzeća, za državu radi oko pola miliona ljudi.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *