Za organske vinare potreban novi zakon o vinu

Za organske vinare potreban novi zakon o vinu

Proizvodnja ekoloških vina u svetu je u porastu i četiri odsto ukupne proizvodnje čine ekološka vina. U Evropi je oko 2,5 odsto ekoloških vina, a u Španiji, najvećem svetskom proizvođaču ekoloških vina, je čak osam odsto vina ekološko. U našem okruženju daleko su otišli u proizvodnji eko vina  Mađari i Hrvati, dok vina iz Bosne, Crne Gore, Makedonije i Bugarske na tržištu nema.

U Srbiji se samo u vinariji “Plavinci” u Grockoj od dve retke sorte grožđa – regent i panonija proizvede tri ekološka vina.  Belo suvo vino ćilibar pravi se od sorte grožđa panonija, dok se roze vino ramonda i crveno vino indigo prave od sorte grožđa regent.

Vlasnik vinarije “Plavinci” Branislav Anđelić za sada je jedini uzgajivač grožđa i vina u Srbiji, koji primenjuje organske standarde. Iz vinarije godišnje natoči  2.500 flaša ili 3.000 litara vina i to  uglavnom isporuči na kućne adrese, pojedinim ambasadama i prodavnicama zdrave hrane.  

Anđelić je lane dobio sertifikat, a za to mu je trebalo tri godine, jer ovdašnji propisi nalažu da je to period koji je zemlji potreban da se iščisti od prethodnih hemijskih preparata.

“Na 1,2 hektara imam 4.500 čokota i od klasičnih sredstava u proizvodnji mogu da korisitim samo bakar i sumpor”, kaže Anđelić i dodaje da grožđe gaji bez pesticida, herbicida, veštačkih đubriva, a vino pravi bez sredstava za pojačavanje boje i ukusa. On dodaje da pravi i prirodni kompost, a da bi se listovi loze sačuvali od insekata pravi macerate od ljute papričice, belog luka i od rastavića. U njegov vinograd ne ulazi plug ili tanjirača, već se radi isključivo motikom  i ručno kopa trava oko čokota.  

Po njegovim rečima, za pokretanje proizvodnje ekoloških vina potrebno je izmeniti zakon o vinu i prilagoditi ga ovdašnjim prilikama.  

“Ja sam u proivodnju ekoloških vina krenuo još 2011. godine i do sada me niko od vinogradara nije sledio  što govori koliko je teško baviti se ekološkim vinogradarstvom i vinarstvom. Zakon jeste evropski, ali kod nas ima svega 300 vinara, pa regulativu treba prilagoditi tom broju, a kada nas bude desetostruko više treba uvesti stroža pravila. Drugi problem su podsticaju, koji jesu ove godine povećani, ali nedovoljno jer su naši troškovi proizvodnji daleko veći od onih u konvencionalnoj. Prisiljeni smo i da imamo registrovanu firmu – prodavnicu da bi vino mogli da prodajemo jer kod nas registrovana poljoprivredna gazdinstva ne mogu da prodaju svoje proizvode”, kaže Anđelić.

Uprkos tome što proizvodnja eko vina nije nimalo lak posao Anđelić kaže da namerava da proširi vinograd.

“Sada sam malo usporio dok ne napravim tržište. Eko-vina nisu za prezentacije na velikim manifestacijama. Kada bih , na primer, vino doneo na Novosadski sajam,ostao bih maltene bez vina, zato biram i odlazim na male manifestacije. Kupio bih ove godine još hektar zemlje, da bih mogao da proizvedem vino do 10.000  flaša. Trenutno tražim sorte koje ću  posaditi, interesuje me mirisna muskatna sorta slatkih belih vina i crvena sorta za ranu konzumaciju”, naglašava Anđelić..

Prema njegovim rečima, potrebno je i olakšati i sistem za registraciju geografskog porekla, pošto je potrebno da tri vinara budu s istog područja da bi se ta oznaka  dobila.

“Tako dva vinara iz okoline Zrenjanina već duže vreme ne mogu da registruju vino s oznakom geografskog porekla jer  ne mogu da nađu još jednog vinara”, naglašava Branislav Anđelić. 

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *