Za i protiv gotovine

Za i protiv gotovine

Kako bi povećala transparentnost tokova novca, Švedska je najavila da će ukinuti plaćanje kešom, dok Evropska centralna banka povlači monete od 500 evra. Ipak, pitanje je hoće li ovi potezi doprineti smanjenju korupcije i nezakonitosti, jer suština krupnog kriminala nije forma u kojoj se dobit iskazuje, već su neuporedivo značajniji odgovarajuća pravna regulativa i primeren politički ambijent.

Tokom narednih pet godina Švedska će povuči sav novac u formi papira i metala i sva plaćanja će se obavljati elektronski. Ovakav tok događaja obrazlaže se, pre svega, većom transparentnošću tokova novca, mada je mnogo izvesnije da, izbacivanjem štampanja i kovanja, moneta postaje jeftinija, a svakako je i mnogo brži i komforniji način plaćanja, jer se realizuje sa ličnog kompjutera.

Nestaju “binladenke”

Kada je i Evropska centralna banka objavila da povlači banknote od 500 evra, u Evropskoj uniji nazivane “binladenke”, nastalo je pravo ushićenje i skoro opšti konsezus da počinje borba sa organizovanim kriminalom i korupcijom, od one tako-reći svakodnevne do najkrupnije. Ustaljeno je, naime, mišljenje da je gotovina idealna za sitnije podmićivanje, kao i da mafijaši preferiraju najkrupnije monete.

Sve je podstaknuto i činjenicom da se monete od 500 evra, a ima ih oko 600 miliona i čine skoro dve trećine ukupnog evrokeša, ubedljivo najređe pojavjuju na bankomatima, što bi značilo da se retko koriste u prometu. Takođe, stog od 10 miliona evra u monetama od 500 evra težak je 35 naspram 184 kilograma u monetama od 50 evra.

Naravno da je u prvom slučaju mnogo jednostavnije nositi koferče i obavljati nelegalne transakcije.

Mnogi su odmah pomislili da više neće morati ispod stola plaćati svaku ozbiljniju medicinsku intevenciju, niti da za svaki dokument dodatno daje 20-30 evra. Može se razumeti želja građana, pogotovo u Srbiji, gde jedva krpe kraj s krajem, da se napokon razjasni pozicija državnih službenika i funkcionera čiji stil života je nesrazmerno viši u odnosu na zvanična primanja.

Jeftino, jednostavno i brzo

Oduševljenje je uvećano i pozitivnim iskustvom izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, osmišljenim tako da potražilac može stalno pratiti gde se, u kretanju od jednog do drugog javnog preduzeća, nalazi zahtev. Rezultat je mnogostruko ubrzanje postupka, mada je administracija našla načina da podriva sistem time što, dok se obavlja obrada u jednom preduzeću, zahtev skida sa sajta i vraća tek po okončanju obrade u tom preduzeću. Zakonito je, ali ovo međuvreme van kontrole ostavlja mogućnost za korupciju.

Upravo gornji primer ukazuje na stalnu igru izmedju donosioca propisa i onih koji bi da se kršenjem ili zaobilaženjem procedure okoriste. Sajberkriminal će se razvijati verovatno i brže od tradicionalnog, te je izvesno da će se i u virtuelnom svetu nastaviti igra “carinika i švercera”.

Ipak, to ne bi smeo biti adut protiv prelaska na jednostavniji i jeftiniji način plaćanja. Uostalom, u Uniji je tek svaka treća transakcija u gotovini i pokrivaju ne više od 22-23 odsto ukupne ekonomije. Svakako će u budućnosti i kod nas elektronsko plaćanje biti mnogo češće nego što je danas.

Nerazvijena infrastruktura

Ozbiljniji problem je nerazvijena infrastruktura i nedovoljna obučenost, posebno starijeg, stanovništva. No, i bez ukidanja keša neophodno je, jer se mnoge poslovne, obrazovne i sve druge aktivnosti u velikoj mere “sele” na internet, razvijati informatičku infrastrukturu, posebno baze podataka i sistema zaštite.

Nova tehnologija bi svakako umanjila broj zaposlenih u administraciji. I to trajno, te bi političarima iz ruku izbila jaku moć da česte smene, dopune činovništva (zapravo dovođenje svoje partijske baze) objašnjavaju naporima u poboljšavanju usluge.

Zapravo, višak bi duže vreme mogao biti angažovan u pomoći starijim ili kompjuteru ne baš vičnoj populaciji da obavlja elektronske komunikacije.

Pod nadzorom Velikog brata

Mnogo je ozbiljnija primedba da bi totalno isključivanje gotovine bio snažan udar na privatnost pojedinca, čak njegovo dovođenje u situaciju potpunog nadzora od strane države. A država nije imaginarna tvorevina, nju čine ljudi, i to na vlasti.

Što je za priču o kešu važnije, ljudi na određenim pozicijama se i koriste svim instrumentarijama države, kao i, po prirodi polažaja, svim dostupnim saznanjima. Kako su ljudi kvarljiva roba, sopstvenu moć i spoznaje koriste i u nečasne, pa i opasnije namere.

Ukidanje gotovine i potpuni prelazak na elektronsko plaćanje bi učinio potencijalno vidljivim svaku našu aktivnost, sve naše sekretarice, afinitete, preferencije, zadovoljstva… Upravo ono što želimo da sačuvamo svojim ili podelimo samo sa najbližima, sada bi bilo dostupno drugima, i to vlasti.

Nema sumnje da bi u borbi za opstanak vladajući ove podatke i zlupotrebljavali. Što je još gore, ljudi bi, ako ne odmah ono posle nekih iskustava, shvatili da su pod budnim okom Velikog brata i samoinicijativno bi se prilagodili; postali bi poslušni do snishodljivosti.

Potpunim ukidanjem gotovine ostali bismo bez našeg najintimnijeg, onog čemu se uvek vraćamo i što je osnovni pokretač naših napora i delatnosti. Bili bismo vrsta lutke u obličju čoveka kojom bi upravljao raspolagalac svih naših tajni, dakle sa političke scene.

Politika pokrovitelj kriminala

Upravo momenat političke dimenzije se gubi iz vida kada se procenjuje da bi ukidanjem gotovine podmićivanju i mafijaštvu bila skresana krila. Krupni kriminal se i razlikuje od običnog upravo u tome što ga odlikuje povezanost sa državom, sve češće i utemeljenost u političkim i državnim strukturama.

Kada je 2002. godine tadašnja vlada donela uredbu po kojoj su izabrana, imenovana i postavljena lica mogla podići stambeni kredit uz garanciju budžeta, gotovo su svi iz pomenute grupacije (čast izuzecima), zahvaljujući garanciji koja se u bankarstvu smatra daleko najpouzdanijom, obezbedila dvadesetogodišnje pozajmice uz kamatu do 0,5 do 4,9 odsto godišnje i kupili stanove po cirka 600 evra kvadrat.

Uobičajena kamata stambenih kredita u to vreme se kretala između 8,5 i 11 odsto, a povlašćenost funkcionera se zasnivala na snazi garancije. Dakle, pravnu regulativu su primerili sebi i za ovu vrstu dobiti nema značaja da li se promet obavljao gotovinom ili elektronski.

Šta propovednici totalnog ukidanja gotovine, previše zaneseni koristima modernije forme novčane transakcije gube iz vida?

Osnovu korupcije i krupnog kriminala čine odgovarajuća pravna regulativa i primeren politički ambijent koji nosiocima državne vlasti daju ogromna ovlašćenja.

Stoga bismo morali mnoge naše aktivnosti, navike i sklonosti, ako nisu od opšteg značaja, ostaviti nama samima, upravo što više udaljiti od dosega nosilaca i realizatora političke vlasti. Zato je u aktuelnom zagovaranju prihvatljiva težnja za znatno većim učešćem elektronske komunuikacije, a može biti sporno insistiranje na potpunom ukidanju gotovine.

Izvor: 021.rs, Autor: Živan Lazić

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *