Za zapošljavanje i starih i mladih neophodan je privredni rast

Za zapošljavanje i starih i mladih neophodan je privredni rast

Finansijskim planom Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za ovu godinu predviđeno je 603,6 milijarde dinara, od čega će iz izvornih prihoda biti obezbeđeno 393,96 milijarde, ili 65,27 odsto, dok će preostala 201,34 milijarda biti obezbeđene iz republičkog budžeta. Dotacije iz državnog budžeta za redovnu isplatu penzija i drugih prinadležnosti penzionera u ovoj godini biće manje nego prethodnih, ali još uvek je veliki teret na državi da obezbedi novac za više od 1,7 milion penzionera.

Ma koliko se penzioneri žalili na to da su penzije u Srbiji male, nijednog trenutka ne treba smetnuti s uma da se i za njih takve svakog meseca iz državne kase izdvaja poveća suma novca, kao i da ni mnogo bogatije države ne bi mogle izdvajati više nego što to danas Srbija čini. Tim pre što je odnos zaposlenih i penzionera gotovo izjednačen i što tek od prošle godine oni koji rade malo „prednjače” u odnosu na one koji su u penziji. Naruku penzionerima ne ide ni demografski trend u Srbiji. Po rečima člana Fiskalnog saveta Srbije Nikole Altipamarkova, nekada je na jednu staru osobu bilo deset mladih, a sada ih je četiri.

– S takvim demografskim trendovima nema drugog načina osim da se radi duže – smatra Altiparmakov. – Produženje granice treba da prati i rad na reformama tržišta rada. Potrebno je da se zaposleni usavršavaju, da se ukine diskriminacija prema starijim radnicima i da im se omogući da rade duže.

Granica za penzionisanje pomera se, dodaje, i zbog pozitivnih razloga jer danas ljudi žive duže. No, kako kaže, za zapošljavanje i starih i mladih neophodan je privredni rast pošto će s većim privrednim rastom biti bolji položaj i radnika i penzionera.

Po njegovom mišljenju, odnos plate i penzije, koji je oko 55 odsto, u Srbiji je bolji nego kod drugih u regionu. On kaže da Srbija ima penzioni sistem koji je pravičan način raspodele postojećeg kolača, a da je problem nastao 2008. godine iz populističkih težnji da se penzije podignu, što je uvećalo javni dug. Altiparmakov navodi da statistika pokazuje da najmanji stepen rizika od siromaštva u Srbiji imaju penzioneri, a najveću stopu mladi do 18 godina.

– Ako znamo da je svrha penzije da omogući pristojan život onima koji više nisu u stanju da privređuju, a kad smo u situaciji da penzioneri izdržavaju mlade, vidi se da smo u ciklusu samouništenja i da su penzijske reforme neophodne – ocenio je Altiparmakov.

 

Prevremena penzija, novca manje

Mada sindikati traže da se ukinu penali zbog odlaska u prevremenu penziju kada se napune propisane godine života, Altiparmakov smatra da su penali za prevremeno penzionisanje u Srbiji najmanji u Evropi. Ističe da oni koji ranije odu u penziju, duže je koriste pa je i logično da primaju manje novca.

 

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *