Zakon o rodnoj ravnopravnosti spreman za Skupštinu: Ministarstvo negoduje, Vlada usvaja zakon

Zakon o rodnoj ravnopravnosti spreman za Skupštinu: Ministarstvo negoduje, Vlada usvaja zakon

Propis o rodnoj ravnopravnosti, na koji resor rada i zapošljavanja ima primedbe, u proceduri. Autonomni ženski centar traži od premijerke da spreči odlaganje zakona.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je prošle nedelje predstavila potpredsednica Vlade i šef Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, mogao bi već ovog, a najkasnije sledećeg četvrtka (31.08.2017) da se nađe pred Vladom, saznaju “Novosti”.

Zeleno svetlo i dalje nije dalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, ali u timu Mihajlovićeve se nadaju da će eventualne konstruktivne primedbe, ipak, stići, i u tom slučaju biće razmotrene. Kako saznajemo, načelnu podršku dala je i premijerka Ana Brnabić.

U međuvremenu, pritisak civilnog sektora, nezadovoljnog najavama Ministarstva rada da bi izradu zakona trebalo vratiti na početak, pojačava se. Autonomni ženski centar uputio je juče otvoreno pismo premijerki, u kome ističe da ih je iznenadila informacija da ministar Zoran Đorđević predlaže formiranje nove radne grupe i izradu treće verzije nacrta zakona s obzirom da su predstavnici ministarstva bili uključeni u izradu trenutnog nacrta:

– Izrada novog zahtevala bi dodatna izdvajanja iz budžeta i neminovno bi odložila njegovo usvajanje. Zato AŽC traži da premijerka spreči dodatno odlaganje zakona sa kojim se već značajno kasni – poručili su iz AŽC.

Novi zakon, između ostalog, predviđa uvođenje kvota od minimum 40 odsto za učešće manje zastupljenog pola (najčešće žene) u političkom i javnom životu. Poslodavci prilikom zapošljavanja neće smeti da pitaju žene o bračnom statusu, deci, nameravanoj trudnoći… Kažnjivo će biti ako žena zbog trudnoće bude otpuštena ili prebačena na slabije plaćeno radno mesto, ili onemogućena u napredovanju…

Izrada zakona traje od 2015. U februaru 2016. je iz skupštinske procedure povučena prva verzija posle oštre reakcije civilnog društva, među kojima je bio i AŽC.

Ispod evropskog proseka

Indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji iznosi 40,6 odsto, a prosek za članice EU je 52,9. Reč je o instrumentu EU kojim se meri rodna ravnopravnost od 1 (potpuna neravnopravnost) do 100 (potpuna ravnopravnost) u oblastima: znanje, rad, novac, zdravlje, vreme, moć, i dve podoblasti – nasilje i “nailaženje na neravnopravnosti”. Najslabije rezultate imamo u domenu “rada” i “novca” (manje od 30 odsto).

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *