ZARADITE NA DEVIZNIM DEPOZITIMA: Umesto u evrima, štedite u državnim obveznicama!

ZARADITE NA DEVIZNIM DEPOZITIMA: Umesto u evrima, štedite u državnim obveznicama!

Dok je kamata na štednju u evropskoj valuti jedva jedan odsto, oročavanjem državnih zapisa u evrima, koje emituje naša zemlja, dobićete kamatu od oko četiri odsto.

BEOGRAD – Ako ne želite da banke olako zarade na vašem novcu, odnosno deviznoj štednji, kupite državne obveznice i učetvorostručite zaradu. Kamata na štednju u evrima je oko jedan odsto, a u državnim obveznicama u evrima oko četiri.

To banke sasvim dobro znaju, pa novac koji im građani daju na čuvanje koriste da kupe državne hartije od vrednosti. Odnedavno građani državne zapise mogu kupovati i na Beogradskoj berzi, a ne kao dosad, samo na javnim aukcijama, čime je ovaj vid ulaganja olakšan.

Trud se isplati

Ipak, građani ga i dalje slabo koriste, jedni jer ne znaju da to mogu, drugi jer je za to potrebno potruditi se malo više – angažovati brokera, a treći jer nemaju dovoljno novca: za dinarske obveznice potrebno je najmanje 50.000 dinara, a za obveznice u evrima 5.000 evra.

Međutim, sav trud se isplati. Na štedne uloge u evrima kamata je oko jedan odsto, a na državne zapise u evrima oko četiri odsto, pa je razlika ono što banke stave u džep ako novac građana iskoriste da kupe obveznice koje emituje država. A to mogu da urade i svi građani. Dinarska štednja, na drugoj strani, donosi oko sedam odsto zarade, a državne obveznice i do osam, što znači da je zarada skoro neprimetna.

Porez na zaradu

Na sve to, porez na zaradu od trgovine državnim obveznicama ne postoji, kao i kod štednje u dinarima, ali je kod štednje u evrima 15 odsto.

Skoro svakog meseca održavaju se aukcije državnih hartija s različitim rokom dospeća – od onih kratkoročnih, do 12 meseci, pa do onih dugoročnijih, od jedne, dve, tri, pet, sedam ili deset godina.

Kupci su u velikoj meri domaće i manjim delom inostrane banke, dok građani čine nepunih dva odsto, što je zanemarljivo.

Visina prinosa

Miroslav Radaković, izvršni direktor „Sinteza invest grupe“, kaže za Kurir da je, kad je reč o štednji, svakako najprofitabilnije i najjeftinije da građani preko svog brokera direktno kupe obveznice od države, čime se izbegava situacija da banka kao posrednik uzima veliki deo prinosa, imajući u vidu razlike u prinosima.

Međutim, dodaje on, uprkos atraktivnoj visini prinosa na državne obveznice, njihov promet na Beogradskoj berzi je vrlo nizak.

– Banke tek ponekad istrguju između sebe neki veliki iznosi od nekoliko miliona evra i to je sve. Slaba zainteresovanost građana je najverovatnije posledica needukovanosti, veće rizičnost naše zemlje kao izdavaoca, lošeg istorijskog iskustva u dužničkim odnosima s bankama i državom, ali i nedostatak alternative – ističe on.

 

PROCEDURA ZA KUPOVINU

Izbor brokera

Ugovor o zastupanju sa izabranim brokerom

Otvaranje računa u banci, gde se deponuje ušteđevina

Nalog brokeru za kupovinu

Prodaja pre roka dospeća na Berzi davanjem naloga brokeru

Čekanje roka dospeća i naplata

Izvor: Kurir,

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *