Zašto Srbiji fali kvalitetno obrazovan IT kadar i ko je kriv za to?

Zašto Srbiji fali kvalitetno obrazovan IT kadar i ko je kriv za to?

Zarada od softvera 2012. godine premašila je prihod ostvaren od izvoza malina, 2014. premašila je i zaradu od izvoza kukuruza, dok bi u 2016. mogla da nadjača celokupnu privredu. Uprkos ovim rezultatima, u IT sektoru potrebno je još 10.000 kadrova koji je gotovo nemoguće proizvesti.

Ovi podaci predstavljeni su na ovogodišnjoj Bizit konferenciji gde je glavni fokus bio na problemu nedostataka kvalitetnog i visokoobrazovanog kadra u IT sekotru. Jedan od glavnih izvora visokog stručnog kadra predstavlja smer Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu, ali njegovi kapaciteti mogu da izdrže upis svega 120 studenata. Mnogi od njih već na trećoj godini studija uspevaju da pronađu posao bez većih problema, ali to ni izbliza ne može da podmiri potrebe industrije koja beleži ogroman rast.

“Potrebni su veliki resursi kako bi se opravdala i ispoštovala akreditacija i školovao veći broj studenata jer na vrhunskim institucijama na jednog profesora ide 20 studenata. Kada smo počinjali sa softverskim inženjerstvom, bilo nam je važno da kompanije stipendiraju studente, a sada se susrećemo sa velikim brojem ljudi koji bi rado platili svoje studiranje. Međutim, nama užasno fali mlad nastavni kadar kao i doktoranti”, objašnjava profesorka sa ovog fakulteta Jelica Protić.

Ona ističe da je jako teško zadržati ljude na fakultetu s obzirom na to da im se nude plate koje su nekoliko puta veće od onih koje bi dobijali da predaju.

Po njoj, veliku pomoć školovanju stručnog kadra koji bi svoje znanje delio sa budućim IT stručnjacima bili bi podsticaji za stipendiranje doktorskih studija kako bi Srbija napokon počela da gaji zlatne IT kokoške umesto da profitira samo na jajima jedne.

Kada je sveobuhvatna i prekopotrebna reforma školstva u pitanju, Snežana Marković, pomoćnik ministra Ministarstva prosvete tvrdi da su promene na polju informatike započete prošle godine, ali da su one rezultat godina borbe.

“Mi smo reformisali nastavne programe od prvog osnovne da informatika postane obavezna i razdvoji se od tehničkog obrazovanja i ti su programi usvojeni bez ijedne primedbe, ali taj predmet je i dalje izborni. Mi moramo da što ranije počnemo da kod dece razvijamo algoritamski način razmišljanja jer kasnije jednostavno nema dovoljno kvaliteta. Na taj način će deca imati veće šanse za dostizanje tih veoma dobro plaćenih zanimanja”, tvrdi ona.

Obrazovni sistem u Srbiji je veoma glomazan, inertan, ali mnogi se nadaju da če onog trenutka kada se pokrene biti nezaustavljiv. Ipak, čini se da je pred nama veoma dug i naporan put.

“Prošlo je 15 godina od usvajanja Bolonjske deklaracije. To je bilo vreme kada smo pokušali da iniciramo neke promene do kojih u velikoj meri nije došlo sem formalno. Mi reformišemo programe, ali ne znamo za šta ih reformišemo jer nemamo jasan cilj. Ne postoji nacionalni okvir kvalifikacija, nešto što bi ovoj zemlji reklo šta posle nekog nivoa učenja osoba mora da zna, uradi, koja su mu znanja i veštine”, tvrdi penzionisana profesorka ETF Srbijanka Turajlić.

Sa ovom tvrdnjom slažu se i ljudi iz struke koji svakodnevno imaju priliku da intervjuišu brojne mlade ljude koji se prijavljuju za posao u IT struci.

“Često nam se dešava da nam dolaze fenomenalni studenti sa odličnim ocenama, ali solidan broj njih ima jednu zajedničku crtu – pored dobre teorije imaju jako slabe praktične veštine. Na našu veliku žalost, mi kao kompanija nemamo vremena da im pružimo vreme potrebno da steknu te veštine. Mnogi od njih znaju po malo od svega, a nama trebaju eksperti za određene oblasti”, objašnjava Vladan Živanović, izvršni direktor kompanije NCR koja u Srbiji zapošljava skoro 2.000 ljudi.

Uprkos obavezama koje je Srbija preuzela 2007. godine koje se tiču priznavanja znanja i veština, taj sistem do dan danas nije rešen, a njegove najveće žrtve su nedovoljno osposobljeni mladi ljudi mladi ljudi, ali i kompanije koje su spremne da dobro plate IT znanje – koje očigledno naš obrazovni sistem nije u stanju da nam pruži.

Izvor: BlIc

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama