Život na odloženo plaćanje i finansijska gimnastika

Život na odloženo plaćanje i finansijska gimnastika

Kako prebroditi svaki mesec s primanjima kojima jedna porodica u Srbiji raspolaže muka je kroz koju prolazi velika većina građana naše zemlje. Čak i onima koji zarađuju iznad proseka – a prosečna zarada u Srbiji je oko 45.000 dinara – to je veoma teško, pa ne treba ni govoriti o tome kako se dovijaju oni koji zarađuju manje. Izvesno je da je i za podmirivanje praktično osnovnih potreba potrebno mnogo snalažljivosti, a svaki malo veći izdatak iziskuje ili podizanje kredita ili pozajmicu od prijatelja.

Naravno, svako se prostire prema guberu pa oni koji zarađuju manje, manje i troše, manji su im i prohtevi, mnogo čega se lišavaju i suprotno, oni koji imaju više, više i troše. Iako je veoma teško izračunati koliko je prosečnoj tročlanoj porodici potrebno novca tokom meseca jer to zavisi od mnogo čega, slobodno se može reći da mnogi primenjuju neverovatnu finansijsku gimnastiiku i žive na odložena plaćanja, rate, čekove…

Naime, za prosečnu potrošačku korpu, koja podrazumeva komunalne troškove, troškove za komunikacije, kupovinu hrane, pića, odeće, obuće, prevoz, kulturu, obrazovanje, zdravstvo, ali i nameštaj i opremu za održavanje domaćinstva i higijene – potrebno je oko 68.000 dinara. To praktično znači da godišnje jedna prosečna porodica na ime tih troškova izdvaja 816.000 dinara. Cifra izgleda ogromno, ali kad se troškovi raščlane, nije tako velika.

Naime, samo za kupovinu 30 kilograma hleba i isto toliko mleka mesečno potrebno je oko 4.000 dinara, odnosno godišnje oko 48.000 dinara,  a sličan iznos potreban je za kupovinu pet kilograma svinjskog i isto toliko pilećeg mesa. To znači da je samo

za hleb, mleko i meso godišnje potrebno odvojiti oko 100.000 dinara, a pri tome na trpezi nema suhomesnatih proizvoda, voća i povrća, keksa, čokolade, začina, pirinča, ulja, soli, šećera…

Mesečni izdatak za kupovinu odeće i obuće nešto je viši od 3.000 dinara, što znači da se godišnje na to potroši oko 36.000 dinara. Međutim, svako ko kupuje odeću i obuću zna da je veoma teško uklopiti se u taj prosek, a posebno zato što se ne može prosečno kupiti patika ili yemper. Naime, cena patika, zimskih čizama i cipela je od oko 2.000 dinara pa i do iznad 10.000 dinara, slične su i cene zimskih jakni i kaputa, za kupovinu kupaćeg kostima potrebno je najmanje 1.000 dinara, a valja kupiti i potkošulju, kapu, farmerke, košulju…

Nisu zanemrljivi ni troškovi školovanja – a mesečno se na ime stavke obrazovanje odvaja oko 500 dinara, odnosno godišnje oko 6.000 dinara. Taj iznos nije dovoljan ni za polazak osnovaca u školu jer je za kupovinu uybenika potrebno oko 10.000 dinara, a treba kupiti i školski pribor, đačku torbu… Kada se tome dodaju i troškovi za škole u prirodi i ekskurzije, suma raste pa se nesumnjivo ponovo mora posegnuti za kreditom, ili u Srbiji veoma popularnim refinasiranjem kredita – manje rate na duži rok – pa dok se izdrži.

D.Mlađenović

Alkohol i duvan godišnje napune korpu

I dok se za pojedine stavke u potrošačkoj korpi odvaja veoma malo, za neke, koje nisu životno važne, troši se mnogo novca. Tako se za alkoholna pića i duvan mesečno troši čak oko 5.500 dinara pa izdaci za te namene godišnje narastu do oko 66.000 dinara, odnosno gotovo do cene  mesečne potrošačke korpe.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *