Znanje najveća šansa za srpsku privredu

Znanje najveća šansa za srpsku privredu

Domaće firme samo razvojem inovativnih proizvoda i usluga mogu da ostvare uspeh na međunarodnom tržištu, kažu u Fondu za inovacionu delatnost i poručuju da su na raspolaganju zainteresovanima i da će im pomoći da prikupe sve što je potrebno da apliciraju za programe. Kako je  Tanjug u rekao savetnik Fonda za inovacionu delatnost Vladimir Vojvodić, srpska privreda može jedino znanjem da bude konkurentna i da se takmiči na globalnom nivou.

U Srbiji je krajem 2016. godine 14 inovativnih projekata dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru Programa saradnje nauke i privrede, koji sprovodi Fond. Ti projekti su prošli procenu međunarodne ekspertske komisije Fonda i dodeljeno im je finansiranje od ukupno tri miliona evra. Vojvodić je rekao da se implementacija tih projekata očekuje od kraja januara ili početka februara, kao i da će trajati od 12 do 24 meseca.

Finansijsku podršku EU dobili su projekti: Bakterijski proizvod za zaštitu stabala jabuke, kruške i dunje od infekcija – Agrounik, Lako svarljiva hrana na bazi soje namenjena mladuncima životinja i kućnim ljubimcima – Bankom, Čokolade obogaćene bioaktivnim biljnim ekstraktima – Eugen Chocolate.

Mobilna aplikacija za praćenje učinka igrača stonog tenisa – Gecko Solutions, Uređaj za snimanje iz vazduha i mapiranje koji se koristi za potrebe merenja nivoa buke – GeoGIS i Hrana sa probiotikom za sprečavanje crevnih infekcija kod životinja – GrinLab.

Tu su i projekti: Rešenje za umanjenje rizika od infekcija prilikom transfuzije krvi u bolnicama – LMB Soft, Ekonomični izmenjivači toplote za pasterizaciju organskog otpada – Mont Stubline i Rešenje za oglašavanje koje se zasniva na pametnim tehnologijama sa primenom u mobilnoj trgovini – NIRI 4NL Researc and development.

Finansijsku podršku EU dobili su i projekti – Modul senzora za beskontaktnu detekciju ljudskog prisustva u različitim okruženjima – NovelIC, Integrisani sistem za proizvodnju ortopedskih pomagala – Otto Bock Sava, Digitalne sigurnosne identifikacione kartice sa strukturom krila leptira – Quadra Graphic, Jednokomponentni lepak na vodenoj bazi – Tetragon i Softver za elektromagnetne simulacije namenjen globalnoj telekomunikacionoj industriji – WIPL-D.

Projekte su u okviru javnog poziva podneli konzorcijumi sačinjeni od privatnih mikro, malih i srednjih preduzeća, ali i javnih naučno -istraživačkih organizacija registrovanih u Srbiji.

Po Vojvodićevim rečima, ima dosta zanimljivih projekata, na primer u poljoprivredi i očigledno je da u raznim oblastima ima, kako je rekao i nauke i pameti u Srbiji.

– Svi projekti su inovativni, a to znači da donose nešto što je bolje u odnosu na trenutno dostupne standarde. Jedan od kriterijuma je bio i da mogu da se komercijalizuju – naglasio je Vojvodić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je u poslednjih nekoliko godina postignut konkretan rezultat.

– Imamo start-ap zajednicu, ulaganja u nove proizvode, usluge i tehnologije. Povećan je nivo saradnje privrede i naučno-istraživačkog sektora, gde se krije dodatno znanje koje može da dovede do blagostanja u Srbiji – kaže stručnjak Fonda.

E.Dn.

Veliki i rizik i šanse

Vladimir Vojvodić ukazao je da je rizik veliki i da su šanse za neuspeh takođe velike, ali da je Fond tu da pomogne da se amortizuje rizik tehnološkog razvoja i da se u najranijim fazama prebrodi sve što bi moglo da bude prepreka za razvoj novih proizvoda, usluga i tehnologija u Srbiji.

– Slobodno nas kontaktirajte, mi smo na raspolaganju – rekao je Vojvodić.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *