Stare tablice na traktorima i dalje važe

Iako je Zakonom o bezbednosti saobraćaja previđeno da do 3. aprila traktori s prikolicom moraju da imaju nove registarske tablice, ta odluka se, ipak, neće primenjivati.
Inače, traktori imaju trajnu registraciju koja se primenjuje od 1989. godine. Budući da je rok veoma blizu, poljoprivredici su odahnuli jer će stare tablice i potvrde važiti i dalje uz potvrdu o tehničkoj ispravnosti traktora, što je i sada zakonska obaveza.
Zemljoradnike je obradovao potpredsednik Vlade  Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavom da će predložiti Vladi nove izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima na osnovu kojih poljoprivredni proizvođači neće morati da preregistruju traktore i prikolice kojima su izdate trajne registracije i koji imaju stare registarske tablice.
Predložićemo da se izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predvidi da stare tablice i potvrde važe i dalje uz posedovanje odgovarajuće potvrde o tehničkoj ispravnosti, što je i do sada bila zakonska obaveza, naveo je Stefanović.
Kako je dodao, izmenama Zakona predložiće se ukidanje odluka o preregistraciji […]

Više informacija...

Za ribnjake Vojvodina ponudila 20 miliona dinara

Pokrajina Vojvodina dodeliće bespovratno 20 miliona dinara preko konkursa za podizanje novih ribnjaka i rekonstrukciju postojećih.
Sredstva su usmerena za ribnjake veće od hektar, a manje od 50 hektara koji se nalaze u Vojvodini, a mogu ih koristiti pravna lica i zemljoradnčke zadruge.
Pokrajinska bespovratna sredstva mogu biti od 70 odsto vrednosti zemljanih radova, za rekonstrukciju ribnjaka ona ne mogu biti veća od pola miliona dinara, dok je podizanje novih ribnjaka limit 800.000 dinara.
Ukupan iznos pokrajinskog novca za ribnjake po jednoj prijavi ograničen je na pet miliona dinara, a rok za konkurisanje je 15. april.
Izvor:Tanjug

Više informacija...

Vojvodina pčelarstvo pomaže sa 25 miliona dinara

Preko javnog konkursa koji je otvoren do 10. aprila pokrajina Vojvodina ponudila je ukupno 25 miliona dinara za sufinansiranje investicija u pčelarstvo.
U cilju unapređivanje pčelarske proizvodnje i proizvodnje meda pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu ponudio je bespovratno preko ovog konkursa i do 50 posto sredstava za novih pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo.
Maksimalan iznos pokrajinske podrške po jednoj prijavi za pčelare je 300 hiljada dinara.
Kupovinu novih pčelinjih društva pokrajina je spremna da pomogne sa do 100 hiljada dinara, dok podrška ponuđena za kupovinu opreme i uređaja za pčelarstvo iznosi 300 hiljada dinara.
Za pokrajinski novac mogu da konkurišu pravna i fizička lica registrovana kao poljoprivredna gazdinstva ako imaju između 20 i 500 košnica a konkurs je otvoren do utroška novca odnosno do 10. aprila. 
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Fitosanitarci Srpske zabranili uvoz semena graška iz Srbije

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz pošiljke semena iz Srbije u količini od 572,5 kilograma, jer pošiljku nije pratila potrebna propisana dokumentacija, saopšteno je iz Inspektorata Srpske.
Reč je o semenu graška sorti „Čudo Amerike“ neto težine 250 kilograma, zatim „Kelvedon“ 150 kilograma i „Mali Provansalac“ 172,50 kilograma, prenosi Radio-televizija Republike Srpske.
Prilikom pregleda pošiljke utvrđeno je da istu ne prati ISTA sertifikat koji predstavlja dokument o kvalitetu partije semena u međunarodnom prometu, čime nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za uvoz, navodi se u informaciji.
Kvalitet semena poljoprivrednog bilja je, kažu u Inspektoratu, osnovni preduslov za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa, zbog čega inspekcija vrši kontinuiranu kontrolu uvoza semena, kao i unutrašnjeg prometa.
Izvor: Tanjug
 

Više informacija...

Proizvodna cena maline od 110,9 din po kilogramu

Proizvodna cena maline u Zapadnoj Srbiji, Moravičkom i Zlatiborskom okrugu kreće se od 110,9 dinara za kilogram pa i niže, kako se prinos približava količini od 15 tona po hektaru, zaključili su članovi Radne grupe zadužene za unapređenje proizvodnje maline u Republici Srbiji.
Radna grupa je održala sastanak u Čačku u cilju tačnog određivanja proizvodne cene koštanja sveže maline, a članovi su se složili sa dobijenim rezultatima kalkulacije. 
Na prostoru Zapadne Srbije, Moravičkog i Zlatiborskog okruga, gde se odvija najveći deo proizvodnje maline i gde se uz primenu agrotehničkih mera postižu prinosi od 12 do 15 tona po hektaru, proizvodna cena koštanja kreće se od 110,9 din/kg, pa i niže, kako se prinos približava količini od 15 tona po hektaru“, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. 
Na sastanku je konstatovano i da se na prostorima poput Prijepolja i Brusa, gde ne postoje adekvatni klimatski i drugi uslovi za uzgoj maline kao na tim područjima, postižu prinosi do osam tona po hektaru, zbog […]

Više informacija...

Usevima bi pogodavale obilnije padavine

Ozimim usevima pšenice i šećernoj repi, kao i predstojećoj setvi kukuruza, suncokreta i soje, pogodovale bi obilnije padavine u aprilu i maju, kažu stručnjaci. 
Za ovo doba godine jako su slabo razvijeni usevi ozimih strnih žita u poređenju sa prethodnim godinama.
Pšenica posejana u prvoj polovini oktobra nalazi se u fazi od tri lista do tri bočna izdanka.
„To znači da je stanje vrlo šaroliko kod rano posejanih useva usled suše i neujednačenog nicanja tokom oktobra i prve plovine novembra“, kaže za Tanjug Vladimir Aćin iz Odeljenja za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. 
Posejano je ukupno oko 550.000 hektara ozime pšenice i oko 80.000 hektara ozimog ječma, što je manje u odnosu na proizvodnu 201
Naveo je da se usevi posejani krajem oktobra i početkom novembra 2018. godine nalaze u fazi bokorenja, što znači jedan bočni izdanak i ujednačeniji su u rastu. 
„U toku je setva šećerne repe, a početkom aprila kreće setva suncokreta, kukuruza i soje. Bilo bi dobro […]

Više informacija...

Srbija prošle godine duplirala izvoz goveđeg mesa

Izvoz goveđeg mesa iz Srbije u poslednje četiri godine beleži stalni rast, a prošle godine je dvostruko veći nego 2017. godine.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je za srpsko stočarstvo izuzetno važan produžetak važenja ugovora o slobodnoj trgovini s Turskom, kao i povećanje kvote za izvoz junećeg mesa u tu zemlju.
Osim u Tursku, Srbija goveđe meso izvozi u EU, najviše u Italiju, ali i na kinesko tržište.
Značajna sredstva i subvencije država je izdvojila za tovno govedarstvo, uvela nove mere i uvećala njihov iznos, pa su tako kod krava za uzgoj teladi za tov povećane sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu, a za krave dojilje sa 20.000 na 30.000 dinara po grlu.
Stručnjaci u govedarstvu vide potencijal za razvoj s obzirom na veliku tražnju goveđeg mesa u inostranstvu i smatraju da država mora ozbiljno da investira u stočarstvo.
U Privrednoj komori Srbije navode da su prihodi od prodaje goveđeg mesa na stranim tržištima u 2018. bili nešto veći od 29 miliona evra, […]

Više informacija...

Uskoro će srpsko seme klijati i u Africi?

Saradnja Srbije s državama afričkog kontinenta proteklih godina je u usponu na političkom, ali i ekonomskom planu, posebno, što je zanimljivo, u sektoru agrara. 
O tome svedoči niz bilateralnih sporazuma, ali i najave da će s nekoliko zemalja Afrike uskoro biti potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. 
Multinacionalne kompanije iz Evrope i Amerike, ali i Kine i Rusije godinama unazad sele svoju proizvodnju na “crni kontinent”, a ugledni svetski listovi poput Gardijana i Fajnenšal tajmsa objavili su proteklih meseci seriju tekstova o sve većem ulaganju britanskih kompanija u Afriku zbog izlaska te zemlje iz EU.
Britanski analitičari smatraju, da je upravo Afrika “stara-nova” svetska destinacija za investiranje i da na ovom kontinentu postoje neistražene mogućnosti kako bi njene kompanije popunile finansijsku “praznina” (engl. gap) koji je nastao zbog Bregzita.
A gde je na tom “novom tržištu” prostor za srpska preduzeća, koja su u vreme SFRJ 70-tih i 80-tih godina tamo bila prisutna, možda pokazuje primer novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo “NS seme”.
Institut već […]

Više informacija...

Naša soja i suncokret šiju evropske

Domaćim poljoprivrednim proizvodima sve više se otvaraju vrata ka stranim tržištima.
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva čini napore da podstakne izvoz sklapanjem međunarodnih ugovora jer u pogledu kvaliteta celokupne poljoprivredne proizvodnje ne  zaostajemo za drugim, razvijenijim zemljama.
Domaća pšenica odnedavno se može izvoziti u Egipat, koji je najveći svetski izvoznik žita. Vrata za izvoz jestivog suncokretovog ulja otovrena su i ka turskim kupcima, poznatim kao velikim potrošačima te namirnice. I druga roba odavno je na inotržištu.    Koliko je naša poljoprivreda konkurentna u odnosu na druga tržišta, kada domaći zemljoradnici dobiju najmanji podsticaj u odnosu na zemlje u okruženju, a uz to je naša poljoprivreda usitnjena, nije specijalizovana ni interesno organizovana, već svi proizvode sve? O tome je bilo reči na nedavnom naučno-stručnom savetovanju „Dobar dan, domaćine”, održanom na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.
Trenutno najbolju cenu ima kukuruz za baržu. – kilogram se plaća 15,60 dinara, bez PDV-a, ali pošto u baržu staje 1.200 vagona, ta količina je i za velike izvoznike ogromna pa […]

Više informacija...

Slatki koren možda dobaci do 40.000 hektara

Vreme je idealno za radove u polju pa su oranice pune zemljoradnika koji se traktorima i priključnom mehanizacijom pripremaju za prolećnu setvu.
Taj najvažniji posao u godini startuje sa šećernom repom, čija je setva počela, ali ne još u punoj brzini.
Repa se seje prva od svih kultura u martu. Klima je sada idealna da se počne setva repe, u zemlji je ostalo vlage posle snega, a pravo prolećno vreme dovoljno je ugrejalo oranice pa oni koji imaju ugovore sa šećeranama, polako kreću u posao za koji ove godine imaju prave uslove.
Međutim, još se sa sigurnišću ne može reći koliko će repa zauzeti mesta u ovogodišnjem setvenom planu.
Među prerađivačima vlada uverenje da ove godine pod repom neće biti ni 30.000 hektara, a da će od pet šećerana u Vojvodini, šećernu repu tokom jeseni prerađivati tri, što znači da dve neće raditi (Irena Stojanović)
Lane je pod šećernom repom bilo 48.000 hektara, a 2017. repa je zauzimala 60.000 hektara. – Još se vaga ko […]

Više informacija...