Klimatske promene prete eko-sistemima, zdravlju i ekonomiji

Klimatske promene prete eko-sistemima, zdravlju i ekonomiji

Treći ovogodišnji toplotni talas i visoke temperature ugrožavaju ratarske kulture, a na 35 i 37 stepeni nije prijatno ni stoki u oborima i štalama. Prinosi su ove godine zbog dugog sušnog perioda smanjeni.

Posledica promene klime nije pošteđena nijedna oblast Evrope, a Srbija se, kao deo kontinentalnog regiona, suočava i suočavaće se s ekstremno visokim temperaturama, manjim padavinama leti, većom potrošnjom energije za hlađenje. Na ekonomiju svakako utiču i poplave, oluje i požari, koji uništavaju imovinu i nanose veliku štetu privrednim objektima i samim građanima.

Načelnik Odeljenja Agencije za zaštitu životne sredine za nacionalni registar izvora zagađivanja Nebojša Reyić objašnjava za „Dnevnik” da klimatske promene sada prepoznajemo kao jedan od najvećih i najozbiljnijih izazova za planetu: čovečanstvo, čovekovu okolinu i svetsku ekonomiju.

„Po podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), zbog sve izraženijih klimatskih promena, Evropa se suočava s rastom nivoa mora i pojavom ekstremnih vremenskih prilika – češćih i intenzivijih vrućina, poplava, suša, oluja“, objašnjava Redžić. „Klimatske promene se osete svuda u Evropi, mada neki trpe više od drugih, navela je Agencija, koja je kontinent podelila na sedam bio-geografskih regiona navodeći specifične posledice klimatskih promena za svaki od njih. Srbija je svrstana u kontinentalni region, u kojem se beleži i beležiće se sve više dana s ekstremno visokim temperaturama, manje padavina leti, opasnost od poplava i šumskih požara biće veća, šuma će biti manje, a tražnja energije za hlađenje će rasti. Naša država već se suočava s tim faktorima i suočavaće se s još ekstremnijim.“

Manji prinosi poljoprivrednih kultura

Evropska agencija za zaštitu životne sredina ocenila je da će južna i jugoistočna Evropa biti „vruće tačke” klimatskih promena jer se tu očekuju najveće posledice. Taj region već je suočen s velikim povećanjem pojava ekstremne vrućine i smanjenjem padavina i vodotokova, što za posledicu ima veći rizik od još težih suša, manjih prinosa poljoprivrednih kultura, gubitke u biodiverzitetu i šumske požare. Posledice klimatskih promena imaće efekte na trgovinu, infrastrukturu, geopolitičke i bezbednosne rizike i migracije.

Naš sagovornik ukazuje na to da promene klime u velikoj meri utiču na eko-sisteme, ekonomiju i zdravlje i blagostanje ljudi u Evropi, te da se svake godine beleže novi rekordi svetskih i evropskih temperatura, podizanja nivoa mora i smanjenje leda na Arktiku. Što se tiče padavina, vlažni regioni u Evropi postaju još vlažniji, a suvi još suvlji.

„Neke od pojava uzrokovanih klimatskim promenama će se s velikom verovatnoćom ispoljiti i na prostoru Srbije. To se pre svega odnosi na one koje će izazvati promene u poljoprivredi, saobraćaju, ali i svim drugim privrednim granama koje zavise od njih, kao što su prehrambena industrija, turizam, građevinarstvu i slično. Pojaviće se novi proizvodi koji će imati za cilj umanjenje klimatskih efekata, novi standardi gradnje s ciljem smanjenja potrošnje energije i povećanja energetske efikasnosti“, ističe Redžić.

Kaže da se Srbija aktivno uključila u borbu protiv klimatskih promena i da Agencija za zaštitu životne sredine ima obavezu da svake godine pripremi inventar gasova s efektom staklene bašte. Sada je u pripremi izveštaj za 2015. godinu.

„Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji podržava iznalaženje inovativnih rešenja za borbu protiv tih promena, posebno na nivou lokalnih samouprava u Srbiji. Cilj je da se identifikuju i podrže različita rešenja i poslovne ideje koje lokalne samouprave mogu primeniti radi obezbeđivanja javnih usluga „otpornih na klimatske promene”, poput obezbeđivanja energije iz obnovljivih izvora, razvoja pametnih elektromreža, unapređenja reciklaže i pretvaranje otpada u energiju, efikasnog javnog osvetljenja, optimiziranja javnog saobraćaja i povećanja korišćenja nemotorizovanih vidova prevoza, uvođenje automatizovanih sistema za osvetljenje, grejanje i rashlađivanje, energetsku efikasnost javnih zgrada i domaćinstava i slično“, zaključuje Redžić.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak